Presarijum
je bilten servisa za pres kliping pokrenut sa ciljem
da skrene pažnju na obim i način na koji domaća štampa prati
učešće žena u javnom životu, utičući istovremeno na formiranje
"željene slike" žene u javnom mnjenju, kao i da skrene
pažnju na zbirku isečaka kao koristan izvor podataka za različita
istraživanja na referentne teme.
Presarijum
30/31
maj-avgust 2006.
INDOKTRINALIJE
Etant
donne...
Prvog vikenda
posle Cecinog ovogodišnjeg rođendanskog koncerta koji će ostati
zapamćen po otkrivanju celulita na njenoj zadnjici, u ozbiljnom
političkom dnevniku Danas, Jugoslav Ćosić, gost u rubrici Dnevnik
nedelje, inače voditelj političke emisije Televizije B92 u kojoj,
uljudan do mrzovoljnosti, sa ozbiljnim gostima pročešljava ozbiljne
dnevno-političke teme, nije odoleo da se i sam, domišljatom
leksičkom himerom već u naslovu svog dnevnika, osvrne na ovaj,
drugi na svetskoj rang listi, celulit. Ovaj pomalo smešno otužni
način na koji se upiŹnjemo da se ponašamo "kao sav normalan
svet" - da se poslužim jednim od paradigmatičnih naziva aktuelnih
TV emisija, verovatno ne bi bio vredan osvrta sada, nakon tri
meseca, da tih dana opšte euforije, koja je zahvatila srpsko
medijsko nebo i javnost, jedna žena u svom ofisu nije potegla
kolumnu iz Kurira, koju potpisuje Dragoljub Petrović, u kojoj
se on takođe bavi datom temom... Njoj je navodno u prvi mah
zasmetalo to što se pored toliko ozbiljnih tema jedan, po njenom
mišljenju, ozbiljan novinar bavi baš ovom, ali, kako je počela
da raste mogućnost da se ovaj razgovor u koji su se uključile
prisutne kolege i civilni službenici pretvori u ostrašćenu galamu,
ona ga je presekla priznanjem: "Zapravo, mene brine to što moja
osmogodišnja ćerka već ima celulit, i brine me kako se sva ta
buka odražava na nju... i brine me što ne znam kako da se postavim
u svemu tome!"... Uz napomenu da ne želi da zvuči utešno ili
da pametuje, jedna koleginica je, skrećući pažnju prisutnima
na foto-portret koji je ovaj novinar priložio za svoju kolumnu,
primetila kako je u svemu tome najiracionalnije i najtužnije
bas to što je očito da ovaj serviser medijskih datosti i ne
pomišlja kako bi i sam mogao dati koju paru više za sopstveno
zdravlje. Ova anegdota sa nelagodnim krajem bila je neposredan
povod da se za ovaj broj Presarijuma napravi mini-moniŹtoring
(od 1- 15. juna) dvaju sestrinskih dnevnih novina koje Indokov
pres kliping servis inače ne prati - Kurir i Press.
Iz ovih
15 brojeva moglo se videti da se Kurir, kao
politički tabloid, ne bavi ženama više nego što je potrebno,
osim ženama sa estrade u odgovarajućim stalnim rubrikama (Ceca,
Zorana... svetski džet set sa pripadajućim muško-ženskim i porodičnim
odnosima). U Kuriru žena "zasluži" naslovnu stranu ako može
poslužiti kao objekat za političke insinuacije (Dulić favorizuje
hrvatsko cepivo za svinje) ili kao oruđe za diskvalifikovanje
aktera u važnim muškim poslovima (Ceca savetuje selektora...).
Kao i u drugim novinama, žene su u Kuriru ministarke i tužiteljke
(Haškog tribunala), ali su potpredsednici vlada i državni sekretari,
sudije... što valjda sve ulazo u uobičajenu tekuću matricu rodnog
determisanja zanimanja i funkcija kod nas. Nasilje i porodično
nasilje tretiraju se neutralno-korektno; a demonstracija senzibilizovanosti
za "ženski princip'' koristi se za slanje kodiranih "drugih"
poruka, kao što je to verovatno bio slučaj sa isticanjem, u
najmanju ruku neukusnog, primera "ženske solidarnosti" u povodu
ovogodišnje dodele nagrade "žensko pero". U euforiji svetskog
fudbalskog prvenstva davan je prostor ljubiteljkama fudbala,
što su, uostalom, radile sve novine, a neke tu praksu nastavljaju
i dalje... Od 14 imena u impresumu ovih novina 6 je ženskih
i ni jedno nije glavno.
Što se tiče
Pressa, on je "ozbiljniji": u njegovom impresumu
od 18 imena 2 su ženska, i to u slučaju šefa deska i direktora
marketinga. Listajući broj od 1. juna može se primetiti da je
na prvoj i dvanaestoj strani u rubrici "Džet set svet", pod
lakom etiketom "frka", odnosno "skandal", doneta vest o tome
da je jedna žena izgubila dete zbog stresa izazvanog akcijom
ekipe neke domaće skrivene kamere; da je, na 8. strani, izuzimajući
odrednicu "žena Bila Klintona", pristojno i jezički korektno
komentarisana namera senatorke da se kandiduje za predsednika;
da je na 19. strani, kao simboličan uvod u letnju priču donet
prilog o celulitu kao zdravstvenom problemu - što je u istom
periodu bila tema i Kurira, pa se postavlja pitanje da li je
sve to obična koincidencija sa gorepomenutom anegdotom ili je
možda u pitanju prosvetna zavera... lpak, drugog juna doneta
je vest da će Ivana Dulić Marković biti izabrana za potpredsednika
vlade, kao sto je i Segolen Roajal bila kandidat za predsednika
Francuske. Trećeg juna stigla je vest da je smenjena direktorka
TOS-a, ali i informacije da je Jovana J. voditeljka. Četvrtog
juna Press je na sedmoj strani objavio tekst na temu seksualnog
uznemiravanja (i muškaraca) na poslu. Uz tekst je išlo i odgovarajuće
blic-istraživanje, testiranje SOS telefona, kao i isticanje
u prvi plan "lošeg" primera Švedske, koji je dobijen od jedne
članice Saveta za ravnopravnost polova Vlade Srbije. Na sledećoj
strani donet je članak o krizi braka, a na jedanaestoj strani
istraživanje o prostituciji. Petog juna objavljen je intervju
sa Anom Franić kac najvećim fudbalskim fanom u Srbiji, itd...
U osnovi, Press se najviše bavi mafijom i muškim poslovima,
kao što su politika i fudbal na primer, ali, kao i većina drugih
novina uredno prenosi statistike i rezultate popularnih rodnih
istraživanja. Press donosi i relaksirane vesti o poznatima ni
manje ni više seksistički od ostalih novina - možda čak manje!
Blic,
koji ćemo početi ponovo da pratimo od septembra ušao je u ovaj
broj samo na naslovnu stranu u vidu kolaža od isečaka iz medijski
veoma dobro propraćenog letnjeg projekta kobajagi-biranja-ženske-vlade.
U početku ta igra se činila nekritički prepotentnom, provocirajući
upitanost mnogih kako tolike ozbiljne žene mogu da učestvuju
u svemu tome, ali postepenim punjenjem baze podataka o ženama
koje bi mogle i htele učestvovati u političkom životu zemlje,
ova jednorodna šarada ipak je pokazala da ima smisla.
Vreme
je uz broj od 27. jula donelo tematski podlistak Evropski forum
br. 7 posvećen ženama u Srbiji, koji, ljubaznošću Centra za
ženske studije i istraživanje roda, donosimo i mi kao podlistak
uz ovaj broj. Osim Zografovih strip strana, koje sve češće uzimaju
u postupak ženske teme, Vreme u ovom periodu skoro i da nije
imalo drugih tekstova koji bi bili vredni da se ponovo pročitaju
iz specifično ženskog ugla, ali je imalo nekoliko velikih tekstova
koji su se bavili ženama političarkama: Hilari Klinton, Julija
Timošenko, Ivana Dulić Marković... I, naravno imali su svoj
tradicionalni godišnji fenomenološki prilog o Ceci.
NIN
je takođe odvojio znatan broj svojih stranica za Cecu, a veliki
broj strana utrošio je i na pomodno-dekodni feljton o Mariji
Magdaleni i velikim ženama hrišćanstva. Ali, objavio je i intervju
novinarke Ruže Ćirković sa dr Mladenom Lazićem o ekonomskoj
eliti kod nas u kome je posebno ukazano na patrijarhalni karakter
lokalne matrice ostvarivanja ekonomske moći...
Uopšteno
uzevši, glavna ozbiljna tema iz specifično ženskog ugla tokom
letnjeg perioda bio je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je,
nažalost; proizveo najviše efekta u oblasti jezičkih nedoumica.
Velika i stalna tema bilo je porodično nasilje, a u vezi sa
tom temom simptomatično je da se sve češće uzima u obzir (i
pridaje mu se značaj) stav crkve, koja se u ovu raspravu posebno
aktivno i uključila. Trgovinu ljudima i seks trafiking, nakon
dugotrajne afere koja je potresala uglavnom crnogorski teren,
sve novine nastavile su kontinuirano da prate i na domaćem terenu
- bez senzacionalizma, što je možda dobro, a možda i nije. Kada
je u pitanju seksualno nasilje, kao i seksualno uznemiravanje,
sve više se potenciraju i muškarci kao žrtve. Skretanje pažnje
na položaj i potrebe žena manjinskih etničkih grupacija, pre
svega Romkinja, ali i skretanje pažnje na specifičan položaj
vernica u sekularnim društvima, pa i našem (posebno muslimanki),
teme su kojima se u različitim novinama različito pristupa.
Prilično uredno se donose (foto)vesti o aktivističkim performansima;
makar i zato što ništa tako dobro, kao loše osmišljen i izveden
performans, ne može upropastiti i najbolje namere. Uz uvažavanje
običajnih previda i neizbežnih kukavičjih pologa, kao i činjenice
da bi se ženske grupe, organizacije i projekti s pravom mogli
požaliti da se njihov rad u štampanim i elektronskim medijima
ne prati ni na dovoljan ni na adekvatan način, mora se ipak
priznati da su, makar neautorizovani, efekti višedecenijskog
angažmana brojnih žena i muškaraca, zapravo već veoma vidljivi.
Kao što postepeno postaje vidljivo i to da u Politici, odnedavno,
poslove uređivanja fotografije vodi jedna žena.
Indokmata
Presarijum
28/29
januar-april 2006.
INDOKTRINALIJE
Ako bi se
monitoring štampe uzimao samo kao pokazatelj "ozbiljnih
ženskih tema", ili samo kao izvor vesti o događajima koji
se odnose na žene ili se tiču njihovih "ozbiljnih"
aktivnosti i tekućih interesa, onda svođenje klipinga na samo
dve "ozbiljne" novine možda i nije tako "strašno".
I površnim pregledanjem Indokove hemeroteke, koja danas pokriva
period od nekoliko decenija, može se videti da većina "ozbiljnih"
novina manjeviše donosi iste/slične vesti i komentare na ustaljen
i u različitim vremenima različito ograničen broj tema, kao
što bi se, uostalom, sa pomeranjem težišta na iracionalnu provokaciju,
moglo reći i za "ozbiljno žutu" štampu. A možda bi
se, ako bi cilj monitoringa bio i analiza načina na koji naša
štampa tretira prisutnost i interese "druge" polovine
svoje populacije, rezultati istraživanja opet mogli svesti na
te dve skoro osnovne "boje". S druge strane, neka
dublja analiza mozda bi pokazala da se razlike između te dve
kategorije pristupa, "ozbiljne" i "žute",
vrlo često "ozbiljno brišu...
A, zbog nezavidne finansijske situacije, Indok je prva tri meseca
ove godine zaista pratio samo dva dnevna lista: Danas i Politiku.
Budući da je u dosadašnjim brojevima Presarijuma u različitim
povodima, Politika često bila predmet "posebnih" komentara,
ovoga puta, povodom 8. marta statistička štih proba domaće štampe
napravljena je na Danasu. Pa tako:
Danas je 8. marta na 36 regularnih strana (bez dodataka, sa
reklamnim stranama) doneo ukupno 51 fotografiju na kojoj se
iz ovog ili onog razloga pojavljuje 17 ženskih i 63 muška lika.
Od tih 17 ženskih likova 1 je sa reklame, 7 je iz sveta zabave
i kulture, 2 iz sporta (prema 7 muških aktera), na 2 fotografije
su portreti aktuelnih kolumnistkinja, a 5 likova je iz tzv.
ozbiljnog javnog sektora (politika, privreda, upravljanje).
Glavni urednik Danasa i predsednik upravnog odbora su muškarci.
Od 20 ostalih imena u impresumu, 9 je ženskih.
Od 7 tema najavljenih na naslovnoj strani, ni jedna se ni na
koji način ne odnosi na žene.
Od 77 članaka i većih vesti u 8 njih žene su glavni, ili sporedni,
ali važni akteri.
Na 5. strani malo veća vest o početku rada Nacionalnog plana
aktivnosti za žene, koji se radi pod koordinacijom Saveta za
ravnopravnost polova. Na 8. strani pojavljuje se prvi članak
koji upućuje na to da je danas 8. mart, Dan žena - u rubrici
"Lični stav", Vesna Perović, koordinatorka Sigurne
ženske kuće iz Podgorice, razmislja o tome gde su žene pogrešile.
Na 17. strani u okviru rubrike kratkih vesti "Iz sveta"
citira se Kofi Anan, generalni sekretar UN, koji je povodom
8. marta izdao saopštenje sa opštim zaključkom da su žene i
dalje u podređenom položaju.
Na 20. strani, kratka agencijska vest da turske studentkinje,
koje žele da nose marame na javnom mestu dolaze da studiraju
u Sarajevu.
Na 25. strani - malo opširnija vest o otvaranju osmomartovskog
bazara - akciji Sekretarijata za obrazovanje i Škole za decu
sa posebnim potrebama, što možda nije manje neprimereno od vesti
o "tradicionalnom" osmomartovskom cveću i šopingu,
ali je na nivou lokalne naravi, samo po sebi svakako indikativnije
...
Opet, na 27. (sportskoj) strani, informacija o debiju jedne
žene u muškoj hokejaškoj ligi Švedske mogla bi biti u blagoj
vezi sa "datumom".
U rubrici kultura na 28. strani ima više referentnih femino-crtica,
a na 30. strani i jedan malo opširniji prilog o 8mm/artovskoj
atmosferi u novosadskom klubu Izba, koji određene art/sadržaje;
reklo bi se "kultivisano", ili barem dnevno-kulturno
adekvatno, uvodi u kontekst aktivnog rodnog čitanja...
Dok na 33. strani, u rubrici "Šta radite danas", Vanja
Govorko, gradski sekretar (sic!) za socijalni rad, za koju zahvaljujući
priloženoj fotografiji znamo da je žena, računa na to da će
zbog 8. marta raditi skraćeno radno vreme!
Na poslednjoj, 36. strani u rubrici "Arhiv" (sic!)
saznajemo da je 1910. godine, na Drugoj konferenciji žena socijalista
u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin ustanovljen praznik
Dan žena, u znak sećanja na demonstracije žena u Čikagu 8. marta
1909. godine, kao i da je u Srbiji Dan žena prvi put obeležen
1914. godine.
lako je, kako se iz ovog pregleda vidi, Danas u nekoliko rubrika
pokazao da je "svestan" 8. marta, ipak, kao što će
se i iz naše prve rubrike posvećene 8. martu videti, Politika
je u celini Danu žena, dala znatno više prostora, pa i značaja.
S druge strane, koncept Danasa je takav da su neke druge važne
teme bile pokrivane većim i sveobuhvatnijim analitickim člancima,
što je Politika nadoknađivala izvlačenjem važnih tema na prvu
stranu...ali dalja poređenja ovakve vrste prepustamo čitateljkama
Presarijuma, jer je ovaj broj sticajem okolnosti; kroz nekoliko
provizornih rubrika, praktično pretvoren u poligon odmeravanja
snaga ova dva najozbiljnija srpska politička dnevnika.
Ono sto je možda interesantno i što moglo bi da bude indikativno,
a nije vidljivo iz samog biltena, to je svakako podatak da je,
bez obzira sto su u ovom periodu isecani članci samo iz ovih
dveju dnevnih novina, ukupan broj isečaka skoro isti kao i prethodnim
periodima: Za Presarijum to znači da su opet mnogi zanimljivi
članci morali da budu izostavljeni, pa čak i neke teme, koje
su se u jednom momentu nametale kao važne. ("Grbavica",
recimo, ili mozda "supruge političara"...). Ali, kao
i do sada, za potpuni uvid u "logistiku" Presarijuma
preporučujemo da se dođe na lice mesta u Beograd u Indok u Azinu
u, ulici Majke Jevrosime 39/prvi sprat, najbolje utorkom i sredom
od 11 do 17.
IndokMata&Co.
Više
o prethodnim brojevima Presarijuma možete naći na sledećim stranicama:
