Dragica Vukadinović

O hemeroteci Indok centra
(Pres kliping)

• Nastanak Indokovog servisa za novinsku dokumentaciju (pres kliping)
• Pregled pisanja domaće štampe o ženama
• Profili dnevnika i magazina iz ženskog ugla
• Šta sadrži Indokov servis za novinsku dokumentaciju (pres kliping)
• U brojkama

Indokov servis za novinsku dokumentaciju ustanovljen je 1998. godine u okviru beogradskog Centra za ženske studije, istraživanja i komunikaciju, a od 1999. godine radi u sklopu Asocijacije za žensku inicijativu. Praćenje pisanja dnevne štampe trebalo je da grupama iz Ženske mreže obezbedi podatke za procenu javnog učinka njihovih aktivnosti, kao i za procenu kvaliteta njihovog komuniciranja sa javnošću.
Premda iniciran sa idejom da prati način i obim u kome domaća štampa pokriva rad, pre svega, feministički orijentisanih ženskih grupa i organizacija u SR Jugoslaviji, ovaj servis od osnivanja prikuplja i druge vrste novinskih napisa koji na bilo koji način mogu da osvetle položaj žene u domaćem socijalnom, ekonomskom, kulturnom ili virtuelnom kontekstu, nezavisno od ideološke orijentacije. Na taj način formirana je impozantna hemeroteka, koja, zajedno sa drugim informacijama i arhivskom građom i koja se u Indoku prikuplja i obrađuje, predstavlja dragocenu bazu podataka, nezaobilaznu građu za istraživanja na različite teme vezane za položaj žena, pre svega u Srbiji i Jugoslaviji. Istovremeno, pokazalo se da ova akumulacija svakodnevnih (pa i efemernih) informacija o ženama može doprineti bržem prepoznavanju pojava koje zahtevaju neposredan angažman ženskih grupa, pa i korigovanju strateških ciljeva ženskog pokreta uopšte.

Uopšteno govoreći, žene ne bi mogle biti zadovoljne načinom na koji se o njima pisalo i piše u visokotiražnoj ozbiljnoj štampi. Ipak, ako se uporede broj i sadržina članaka iz 1998. i 2002. godine, primetiće se da se o pitanjima koja tradicionalno pokreću žene i ženske organizacije piše ozbiljnije.
Za promene takve vrste prelomna je bila 2000. godina - kako u smislu razumevanja specifičnog položaja žena, tako i u smislu razumevanja za njihov politički i društveni angažman, pa čak i za izrazito feministički angažman. Tome je savakako doprinela konzistentnija politička aktivnost žena, ali i nezaobilazni politički konsenzus oko toga da se u "prelomnoj" izbornoj godini iskoristi potencijal 52% ženske populacije. Političke snage koje po pravilu stoje iza većine visokotiražnih novina, u sopstvenom interesu su prepoznale i podržale značaj, korist i neophodnost ugledanja domaće štampe na svetsku, u kojoj borba za pridobijanje ženskog javnog mnjenja uveliko traje.
Preuzimanje gotovih modela bio je naravno mač sa dve oštrice: s jedne strane povećao se ukupan broj tekstova "od značaja" za žene, ali se, proporcionalno gledano, drastično uvećavao tradicionalni materijal namenjen ženama, dok je broj ozbiljnih priloga, opet proporcionalno, zaostajao. To znači da se pomak desio uglavnom na površini, na nivou deklarativne korektnosti, u smislu odabira tema, donošenja vesti, izvlačenja naslova na početne stranice novina, i sl. Ispod površine, na nivou jezika i autentičnog doživljaja malo šta se promenilo, i pisanje o ženama i danas se u osnovi, u zavisnosti od profila novina, koleba između tradicionalno-domaćinskog seksističkog patroniziranja, stvarnog ili hinjenog mizoginog mačizma i terminološki skrpljene ideološke korektnosti, koja već u hodu puca po gotovo svim šavovima.

Kada je krajem 2000. godine Indokov servis za novinsku dokumentaciju počeo da izdaje bilten Presarijum, u nulti broj, na 28 strana A4 formata, stali su svi članci na temu predizborne političke aktivnosti ženskih organizacija (uključujući tu i plaćene oglase) koji su tokom te "prelomne" godine objavljeni u četiri dnevna lista i dva nedeljnika. Količina "čiste materije" tog tipa nije drastično povećana ni u 2001. godini, ali je štampa već ušla u rastući eho izborne kampanje iz prethodne godine, što se pre svega ogledalo u senzacionalističkim objavama da je neka žena, ovde ili onde, izabrana na neko rukovodeće mesto.
Od uhodanih stvari nastavljeno je sa objavljivanjem članaka koji govore o "tradicionalnim" i tradicionalno prikrivanim oblicima nasilja nad ženama, kao i o naporima koji se čine da te pojave postanu vidljivije i da se, eventualno, saniraju... Takve teme već uslovljavaju donošenje vesti o radu ženskih grupa i imena mnogih od njih provlače se kroz mnoge tekstove, što je ranije bilo gotovo nezamislivo. Značajan prostor, kao uostalom i ranijih godina, zauzimaju tekstovi o ženskom stvaralaštvu i ženama u medijima, a isto tako i "fenomenološki" tekstovi iz strane štampe. Ekspanzija ženske književnosti osvaja ono što ženama u politici nije pošlo za rukom: tridesetprocentnu kvotu u rubrikama za kulturu i umetnost. Ugao posmatranja u ovim "rezervatima" još uvek se koleba izmedu ženske duše, ženskog pisma i rodne indiferentnosti, ali je problematizovanje pitanja "ženskog", "drugog", "roda" i sl. legalizovalo svoj status.
Tokom marta tradicionalnu poplavu vesti o apsurdnim modelima obeležavanja Dana žena, "popravljaju" tekstovi i o prodoru žena u rukovodeće strukture u sportu, dok se drugi, ozbiljniji prilozi na ovu temu preuzimaju iz strane štampe. 2001. godina biće svakako zapamćena po aferi "Vuk Obradović", koja je temu seksualnog uznemiravanja konačno prevela na domaći teren, iako se, statistički gledano, ona više bavila tradicionalnim aspektom problema: seksom, lažima i politikom. Trgovinu ženama novine prate sve ozbiljnije, ali, čak i neke od ozbiljnijih medu njima svoje (inače korektne) tekstove ilustruju fotografijama kakve se u žutoj štampi koriste za golicanje mašte. Vesti o povećanoj smrtnosti na porodajima i napisi o lošim uslovima u našim porodilištima, uz nasilje u porodici i trgovinu ženama, bile su glavne "ozbiljne" teme domaće štampe tokom letnjih meseci.
Nastojanja žena i ženskih organizacija da primoraju institucije društva da se ozbiljnije zainteresuju za rešavanje ovih i drugih pojava koje pogadaju pre svega žene, nisu ostala nezabeležena, kao ni inicijative žena za većim učešćem u odlučivanju i izboru strategije razvoja društva u celini. U relativno pristojnom obimu donose se vesti o inicijativama za zaštitu prava žena i za veće učešće žena u politici, o doprinosu ženskog lobija u kreiranju pojedinih predloga zakona, a povremeno su "dopuštani" i izrazito feministički komentari na već doneta zakonska rešenja. Po ustaljenom običaju, u značajnom obimu donošene su vesti i komentari o položaju i aktivnosti žena u drugim zemljama, a preuzimani su i veći članci iz inostrane štampe koji se bave strateškim pomeranjima u feminističkom pokretu i feminističkim teorijama...
Ako zanemarimo podatak da je vest o smrti Nede Božinović, jedne od najistrajnijih i najuticajnijih feministkinja u ovoj sredini, donela samo Politika, i to preuzimajući Tanjugovu kratku vest, na koju je ovaj bio obavezan po nekom od zakona koji je regulisao privilegije prvoboraca iz II svetskog rata, prema generalnom pisanju štampe tokom avgusta i septembra 2001. godine, mogao bi se steći utisak da uticaj žena na javni život u Srbiji pokazuje tendenciju rasta. U prilog takvom zaključku idu brojne vesti koje su tokom avgusta i septembra donosile novine o projektu "Žene to mogu", koji je realizovan pod pokroviteljstvom Norveške narodne pomoći. Da su žene širom zemlje zasukale rukave, svedoče mesta iz kojih stižu vesti o tom projektu: Novi Pazar, Prijepolje, Raška, Pirot, Novi Sad, Pančevo, Prokuplje, Beograd...
Istovremeno, skoro potpuno su prećutane inicijative koje su pokretale ženske grupe i organizacije povodom donošenja novog Zakona o radu. Iako je tokom novembra u ženskoj zajednici to bila glavna tema, u beogradskoj štampi doneta su tek dva članka vezana za zakonodavstvo iz specifično ženskog ugla interesovanja.
Prilozi o ženama na važnim političkim položajima i rukovodećim mestima u firmama pojavljuju se tokom cele godine, uporedo sa uobičajenim tekstovima o prodoru žena u neka "tipično muška" zanimanja. U nekim od tih priloga još uvek ima senzacionalizma, ponekad i konvencionalnog humora, a poneki su doneti kao kuriozitet. Tokom cele godine novine su davale istaknuto mesto umetnicama, književnicama, naučnicama, političarkama, pa bi se moglo reči da su "uspešne žene" bile stalna tema domaćih novina, a sam kraj godine posebno je bio bogat prilozima takve vrste. Neke od ovih žena samonicijativno su fokusirale pažnju čitalaca na sopstvene pozicije u svetu muškaraca, neke su nastupale aktivno feministički, dok je značajan broj njih pokušavao da prenebregne činjenicu da su u fokus štampe ušle "samo zato što su žene".
Krajem godine novine su žensko pitanje obeležile anketama i izjavama na temu "da li bi žena mogla uspešno da obavlja funkciju predsednika Srbije". Tako je tema "prva žena" (ona koja je u svojoj sredini počela da se bavi nekim "muškim" poslom) zadržala svoj primat medu atraktivnim temama, a nju su uspešno dopunjavale osavremenjene "statističko-tabelarne" potvrde o razlikama izmedu žena i muškaraca. "Popularna antropologija", sa neophodnim pratećim aparatom, iskoristila je strateški prelaz sa feminističkih studija na studije roda i osvojila prostor čak i u ozbiljnoj štampi, i to u zavidnom obimu.
U 2002. godinu novine su ušle sa "ženskim temama": žene u politici, seksualna i ekonomska diskriminacija, nasilje u porodici i nasilje nad ženama, trgovina ženama, kultura, estrada, zdravlje, humor, i, što je veoma simptomatično, neke od njih počele su da se ovim temama bave sasvum ozbiljno.
Tokom ove godine i najpovršniji čitaoci dnevnih novina zapažaju da se domaća štampa, na ovaj ili onaj način, sve više bavi ženskim pitanjem. Premda je ta tendencija najvidljivija na nivou proširenja "ženskih strana" i drugih rubrika tipa "slobodno vreme", "zanimljivosti" ili "zdravlje", ipak se povećava i broj ozbiljnih osvrta na, recimo, posebno težak ekonomski položaj žena kod nas, na njihovo nedovoljno učešće u javnim poslovima i u politici, ili na odsustvo žena pri odlučivanju o strateškim pitanjima razvoja društva. Takvi članci posebno su bili brojni tokom februara i marta, uozbiljujući tradicionalnu lepezu osmomartovskih tema. Za to je zaslužno nekoliko savetovanja o učešću žena u politici organizovanih na visokom nivou tokom prvih meseci, a to je prvi put doprinelo tome da je štampa i nakon 8. marta, nastavila da pridaje većií značaj temama koje se odnose na položaj žena.
Većina dnevnih novina tokom prve polovine godine imala je barem jedno istraživanje, feljton ili seriju članaka koji se bave učešćem žena u politici, trgovinom ženama, zapošljavanjem í ekonomskim problemima žena, ženama preduzetnicama, obrazovnim programom kao generatorom rodne neravnopravnosti, ili sve aktuelnijim pitanjem položaja žene u "novoj religijskoj praksi". U tome ne zaostaju ni nedeljne novine, koje u ovom periodu donose nekoliko ozbiljnih priloga na temu porodice, nataliteta, abortusa. … Sudećií prema rubrikama "Odjeci", "Pisma čitalaca", "Polemike", ovim trendom su zadovoljni i urednici i čitaoci, bez obzira koju opciju zastupaju.
Tokom juna - "konačno olakšanje": beogradska štampa se, bez izuzetka, bestidno bavi fenomenom Cece Ražnatović, povodom njenog koncerta održanog na Marakani. Tokom jula sledi sasvim uredno izveštavanje (i temeljno iskorišćavanje stranih učesnika) sa medunarodne konferencije "Zaveštanje Hane Arent: s one strane totalitarizma i terora", koju su organizovali Centar za ženske studije i Beogradski krug. U avgustu su na prihvatljiv način bile pokrivene pravne inicijative i kampanje Viktimološkog društva Srbije. Istraživački tekstovi, inspirisani aktuelnim političkim strategijama, inicijativama ženskih organizacija ili akcijama policije, nisu više retkost, a ponekad se probiju i do naslovnih strana najozbiljnijih dnevnih novina.
Dva In memoriama povodom iznenadne smrti Žarane Papić, univerzitetske profesorke, feministkinje i inicijatorke novog feminističkog vala u SFRJ, možda bi, u poredenju sa ranijim nevidljivijim odlaskom Nede Božinović, mogli označavati simboličan pomak u pravcu većeg priznavanja autoriteta feminističkog angažmana, ako bismo bili sigurni da pomeni nisu objavljeni samo zato što su ljudi iz ovih glasila Žaranu lično poznavali …...

Već posle prvih godinu dana praćenja odredenog broja novina, i bez posebnih istraživanja iskristalisali su se i prvi utisci o tome na koji način su te novine pisale o ženama i za žene. Iako je do sada došlo do značajnih deklarativnih i kvantitativnih promena u načinu tretiranja "ženskog pitanja" na stranicama domaće štampe, ti prvi utisci upotrebljivi su i danas.
Politika je, na primer, uvek imala znatan broj tekstova od interesa za ovu temu, iako joj je uredivačka politika, u osnovi, još i danas konzervativna u odnosu na žensko pitanje. Od ozbiljnih tema krajem devedesetih iz Politike su uglavnom izrezivane vesti vezane za zakonodavstvo u vezi sa porodicom, zdravljem, penzionim osiguranjem, ili o problemima nataliteta, odgoja dece, eventualno o nasilju, uz jedan istraživački poduhvat na temu seks-industrije, što je samo delimično vezano za našu temu. Aktuelnije prikaze na ženske teme Politika je donosila najčešće kroz rubriku "Izbor iz strane štampe", a često su i komentatorski članci na temu medunarodne politike bivali obojeni ovom tematikom. Na stranicama rezervisanim za kulturu i umetnost, nije zaobilažena činjenica uspona ženske književnosti. U rubrici "Da li znate" često je bilo kurioziteta vezanih za žene. Danas bismo mogli reći da je Politika postepeno, u početku pod pritiskom strane štampe, a vremenom i pod pritiskom domaće zbilje, unekoliko izmenila svoju uredivačku politiku. Mnoge teme od značaja za žene izbijaju na prve strane lista, a danas bi se mogao steći utisak da su njihovi glavni istraživački ekskursi orijentisani na tzv. aktuelne ženske teme. Ali, "Ženska strana", koja i danas odražava "napredne ideje" tridesetih godina prošlog veka (pomognuta u novije vreme """"Muškom stranom") već i samom činjenicom da postoji, najbolje ocrtava sistemsku konzervativnost ovog lista.
Danas je u početku bio veoma uzdržan kada su u pitanju ženske teme (ništa upadljivo, uglavnom uzdržano, najčešće vesti), ali se postepeno, najpre zahvaljujući pismima čitalaca, iskristalisao u novine koje daju dosta prostora ženskom pristupu. Dve-tri stalne kolumnistkinje, deklarisane feministkinje, i nekoliko redovnih saradnika danas svrstavaju ove novine u ideološki korektne.
Blic se od svojih početaka bavi ženskim pitanjem na nivou savremene žute štampe, preko feljtona, osvrta na temu žene u kratkim intervjuima sa ženama javnim ličnostima. Nije konzervativan u klasičnom smislu, u osnovi će na formalnom/verbalnom nivou zastupaće žensku stranu, ali će vrlo drsko, čak i uz članke o surovostima i nasilju redovno donositi slike golih žena, što se u krajnjoj liniji granici sa neukusnom sprdanjom.
Glas javnosti je od početka izlaženja bio diskretniji od Blica, i u početku se nije bavio ženskim pitanjima, ali je, zahvaljujući agilnosti nekolicine novinarki sa terena, postepeno izgradio jednu konzistentnu uredivačku politiku koja je na neki način postala lakmus papir za lokalnu ideološku korektnost na datu temu. Oni ženskim temama prilaze ozbiljno i odgovorno, čak i kada vesti preuzimaju sa svetske žute trake, na kojoj se hrani većina novina.
Iako je NIN uvek bio otvoren za ozbiljne, velike tekstove na temu položaja žena, pa i feminizma, i svako toliko imalo je ponešto da se u njemu izreže, u osnovi njegovog tekućeg tkanja uvek bilo, možda malo i previše, tradicionalnog seksizma i, manje ili više bezazlene, mizoginije, i to upravo u tekstovima stalnih kolumnista. Oni to naravno nikada ne bi pristali, a ta shizofrenija zapravo je u porastu.
Nedeljnik Vreme, s druge strane, voli da ga smatraju anti-feminističkim, ali "ispravnim" jer je uvek bio otvoren za priloge nekolicine ex-Yu feministkinja. Po pravilu izbegava da se neposredno bavi datim temama, ali kada se prihvati posla, radi ga savesno, objektivno i "ispravno". U novije vreme ima sve više ozbiljnih priloga koji prete da ugroze njegovu ambivalentnu anti-feminističku reputaciju koju je stekao kroz polemike sa svojim saradnicima ili čitaocima. Tokom 2002. godine, žensko pitanje se infiltriralo u mega-polemiku povodom teksta "Dehelsinkizacije Sonje Biserko", a na samom kraju godine, upravo je na njegovim stranicama razvijena je interna žensko-ženska polemika.
Naša borba, koja je predstavljala druge glavne dnevne novine u Srbiji, u meduvremenu je prestala da izlazi. Ona se veoma malo bavila ženskim pitanjem - najviše u rubrikama za umetnost i književnost, što je opet bio deo pritiska spoljnih saradnika, a manje njenih stalnih novinara i uredivačke politike. U ranijem periodu relativno redovno pregledavane su i neke druge novine, ali je njihovo praćenje kasnije napušteno kako bi se sačuvala konzistentnost hemeroteke.
Politika ekspres imala je puno priloga na temu nasilja nad ženama i u porodici uopšte, nije imala obaveznu "žensku stranu", ali se nekad podrazumeva ili prepozna pod rubrikom "zabava", "spektar" i sl.
DT je prestao da izlazi, a donosio je senzacionalističke vesti obojene savremenim seksističkim pristupom, čiji materijal su i muškarci. Nedeljni telegraf koga smo neredovno dobijali, a danas ga uopšte ne pratimo, imao je senzacionalističkih ispovesti žena sa estrade koje podvlače činjenicu da im se mnogo šta dogada "samo zato što su žene".
Večernje novosti imale su bile pune članaka o nasilju, ali često i raznih feljtona na teme naše prošlosti u kojima se dotiče i problem žene, više kao kuriozitet, ili kao nacionalno pumpanje, nego kao nešto važno.
Nezavisna svetlost iz Kragujevca, imala je dosta priloga za koje bi se moglo reći da su svesni ženskog pitanja i to pod uticajem rada lokalnih ženskih grupa.
Nezavisne iz Novog Sada, bile su veoma dragocen izvor feminističkih i drugih ozbiljnih tekstova, ali je njihovo praćenje prepušteno dokumentarnom centru novosadskih Ženskih studija…

Šta sadrži Indokov servis za novinsku dokumentaciju (pres kliping)

Pres kliping je u početku klasifikovan samo hronološki, ali kasnije, kada se broj članaka značajno uvećao i kada su počela da se prepoznaju interesovanja korisnika za pojedine oblasti, materijal je retroaktivno klasifikovan u nekoliko odeljaka kako bi se olakšalo pretraživanje. Tako su, prema potrebama prvih korisnika, formirane sledeće celine:

• Aktivnosti ženskih grupa (feminističkih i nefeminističkih) u Srbiji, odnosno SRJ
• Nasilje nad ženama (seksualno nasilje, nasilje uopšte, u braku i u porodici, u ratu, izvršioci nasilja i zločina)
• Sex traffiking, prostitucija i sex industrija,
• Umetnost i stvaralaštvo (sa posebnim akcentom na književnost i medije, žene u umetnosti i nauci),
• Ženske strane/muške strane u novinama izrezuju se cele bez obzira na sadržaj i odlažu kao celina (kao svojevrsna ilustracija anahronizma kojeg se uporno pridržava dnevna štampa),
• Žene u drugim zemljama i kulturama.
• Opšte (ovaj odeljak je najobimniji i u njemu se mogu naći tekstovi o porodici, braku, natalitetu, beloj kugi, abortusu, zakonodavstvu, zapošljavanju, seksizmu na poslu, predrasudama, "ženskim zanimanjima", o fenomenu "prve" ili "jedine" žene u nekom zanimanju, o ženama u politici, ispovesti žena, usputne beleške o ženama, istaknute žene, tradicija i polozaj zene kroz istoriju - kod nas i uopste, žene u statistici - ozbiljnoj, ili "fenomenoloskoj", psihologija žene, popularna psihologija žene - psiho-testovi, seksistička psihologija žene - saveti za poželjnost i uspeh kod muškaraca, predrasude o ženama, seksističke izreke, naslovi u novinama, fotografije, vicevi, anegdote, "usputni" seksizmi i predrasude).

Povremeno su formirane i zasebno sačuvane, pojedine tematske celine, ili naknadno pribavljani materijali iz drugih arhiva, kao što su:

• Kopije press clipinga iz Arhive SKC-a od 1978. do 1992, koje pokrivaju drugi feministički talas u SFRJ;
• Materijali vezani za pojedine afere;
• Jednogodišnji presek pisanja štampe o položaju dece;
• Pres kliping Nede Božinović (1950-1999).

Potreba za unapredivanjem fizičke klasifikacije materijala, prestala je da bude od značaja polovinom 2001. godine, kada je Indok, zahvaljujući podršci Fonda za otvoreno društvo, počeo sa podizanjem elektronske baze podataka, kao jednim od najznačajnijih koraka u procesu regionalnog i evropskog umrežavanja ženskih dokumentarnih centara.

U početku je novinska dokumentacija prikupljana iz relativno nestabilnog uzorka od tri do šest slučajno dostupnih dnevnih novina i dva do četiri nedeljnika, što je zavisilo od materijalnih mogućnosti projekta. Žene iz grupa van Beograda, takode su često slale isečke sa vestima o svom radu iz lokalnih novina, ili su aktivistkinje AŽIN-a povremeno donosile lokalnu štampu sa terena.
Od početne ideje da se prati način na koji domaća štampa pokriva aktivnu feminističku scenu kod nas, odnosno, konkretne aktivnosti domaćih ženskih grupa, vrlo brzo se prešlo na formiranje tematski sveobuhvatnije hemeroteke na čije bogatstvo sadržaja su tek delimično upućivali nazivi pomenutih klasifikacionih svezaka.
U njima su se zapravo mogli pronaći najrazličitiji sadržaji: osvrti na rad ženskih grupa u Jugoslaviji, ženske organizacije uopšte (feminističke i tradicionalne), feminizam kod nas i u svetu, prostitucija, seks-industrija, nasilje nad ženama, nasilje u porodici, ubistva u braku, seksizam na poslu i u zapošljavanju, zakonodavstvo, porodica, brak, natalitet, bela kuga, abortus, zdravlje žene (normalno i seksistički), žene u politici i drugim "važnim" zanimanjima, "ženska zanimanja", žene u umetnosti i osvrti na žensko pitanje u umetnosti, žene u medijima, "ženske strane"/"muške strane", feljtoni o ženama ili feljtoni sa usputnim osvrtima na žensko pitanje, ispovesti žena, fenomen "prve" ili "jedine" žene u nekom zanimanju ili oblasti, istaknute žene (uopšte ili Srpkinje), žene u statistici (ozbiljnoj, "fenomenološkoj", arbitrarnoj), predrasude o ženama, tradicija i položaj žene kroz istoriju (kod nas i uopšte), psihologija žene, popularna psihologija žene (psiho-testovi), seksistička psihologija žene (saveti za poželjnost i uspeh kod muškaraca), seksističke izreke, naslovi u novinama, fotografije, vicevi, anegdote, "usputni" seksizam i predrasude, odnos otac - majka - dete, itd….
Do proširivanja sadržaja hemeroteke došlo je zbog želje da se, uz prosto prikupljanje dokumenata o feminističkim aktivnostima kod nas, obezbedi i grada koja bi pomogla i podstakla potencijalna istraživanja vezana za položaj žene. Tako su, osim članaka o aktivnosti ženskih grupa kod nas i konkretnih osvrta na temu feminizma, u arhivu počeli da ulaze članci, osvrti, vesti, crtice, feljtoni, rubrike, naslovi, fotografije i sl., koji na bilo koji način, od neposrednog do asocijativnog, bacaju svetlost na položaj žene u našem društvu.
U početku nije pravljen ni strogi odbir profila štampe. Pregledana je sva štampa koja je sticajem različitih okolnosti bila dostupna, i ona "najžuća", za koju se pretpostavlja da uglavnom izmišlja sopstveni sadržaj. Polazilo se od toga da i sadržaji "izmišljaja" predstavljaju refleksiju pravog stanja, ali se postepeno, iz praktičnih razloga prešlo na stanovište da je bolje opredeliti se za stabilan uzorak koji je moguće održavati tokom dužeg vremenskog perioda i koji barem nominalno spada u kategoriju non-fiction štampe, tj. one koja pretenduje na to da pruža društveno priznatu, ili društveno prepoznatu sliku stvarnosti. Tako je 2000. godine ustaljen broj izvornika i od tada se sistematski prate četiri dnevna lista (Politika, Danas, Blic, Glas) i dva nedeljnika (NIN, Vreme). Povremeno se ipak uzimaju isečci i iz drugih novena, kada je potrebno da se pokrije neki izrazito aktuelan dogadaj. Nekoliko puta godišnje pravi se i ad hoc presek ženske periodične štampe, kao što su Jefimija, Dama, Portal, Porodica, Ana, Nada nova…. Primerci se čuvaju celi, više kao podsetnik za eventualne istraživače, jer Indok nema objektivnih uslova za redovnu nabavku, pogotovu nema uslova za čuvanje takvih izdanja.

U brojkama

Od 2000. godine je stabilizovan broj izvornika, što omogućava i pregled promena po kategorijama.
Bez pretenzija da se stručno služimo statistikom, navodimo sledeće podatke o broju isečaka u hemeroteci:

U 2000 - 2700 isečaka
U 2001 - 3616 isečaka
U 2002 - 2872 isečka

2000. godine isečci su fizički razvrstavani u sledeće odeljke:

Od sredine 2001, kada je počelo podizanje elektronske baze podataka u koju je ušao i pres kliping, isečci se fizički klasifikuju hronološki po mesecima. Prebrojavanje i klasifikovanje isečaka po istom principu za jedan mesec u godini (oktobar) još uvek upućuje na kvalitativna pomeranja do kojih je došlo u pisanju domaće štampe u oblastima koje ova hemeroteka pokriva:

Oktobar 2000. (ukupno 147 isečaka)

Oktobar 2001. (ukupno isečaka 236)

Oktobar 2002. (ukupno isečaka 167)