Bojana Veselinović
Nasilje nad ženama
- media monitoring - februar 2003.

UVOD
Nasilje u porodici je zločin zaveden u Kriminalnom kodu Republike Srbije 8. marta 2002.godine (do tada je zaštita od nasilja sprovodena donošenjem kriminalnih optužnica za neki od osnovnih kriminalnih dela). Maksimalna zakonska kazna (najmanje deset godina) se izriče u slučaju smrti člana porodice nastale usled čina nasilja u porodici.
Na osnovu podataka Saveznog biroa za statistiku, 1997. je bilo 758 registrovanih slučajeva nasilja u porodici. Ipak, ženske grupe imaju mnogo više podataka o nasilju nad ženama zbog činjenice da žene žrtve nasilja radije prijavljuju zločin ženskim organizacijama nego vladinim institucijama. Tako, po podacima Savetovališta protiv nasilja u porodici (Beograd), tokom perioda jun 1996 - jun 1998. registrovano je 4536 poziva i ličnih razgovora, od kojih su 652 slučaja (14,4%) nasilja u porodici.
Institut za kriminološka i sociološka istraživanja je 1993. godine sproveo istraživanje o nasilju u porodici u Beogradu. Prilikom ovog istraživanja došlo se do rezultata da je 49% žena tvrdilo da su žrtve psihološkog nasilja, 18,7% su bile žrtve fizičkog nasilja a 18,7% su bile žene žrtve silovanja ili pokušaja silovanja.
Kada je reč o drugim činovima nasilja, oni su naznačeni u Kriminalnom kodu kao Kriminal pritiv ljudskog dostojanstva i morala (seksualno nasilje), Kriminal protiv života i tela (fizičko nasilje) ili kao Kriminal protiv časti i ugleda (psihološko nasilje).

ISTRAŽIVANJE

Istraživanje je sprovedeno tokom februara; praćena je štampa četiri dnevnih novina (Blic, Glas, Danas i Politika) i sakupljeno je samo 57 članaka (što je mnogo manji broj u poređenju sa brojem artikala sakupljenim u mesecu januaru - 96). Zastupljenost članaka u sve četiri pomenute novine je manje više ista što se može videti na grafiku 1.

Grafik 1

Većina članaka (81%) koji su objavljeni nalaze se pod rubrikom Kriminal (46 članaka) a 19% (11 članaka) je pronađeno u rubrikama nazivanim po imenima različitih regiona i gradova Srbije (npr. Beograd, Vojvodina, itd.).

Grafik 2

Svega 11% članaka je najavljivano na naslovnim stranama i većina njih (5) se odnosi na nasilje u porodici osim u jednom slučaju gde se radi o trgovini ženama.

art
Grafik 3

Što se tiče vidljivosti članaka, većina njih spada u kategorije Jedan od najmanje vidljivih (34%) ili Manje vidljivi (25%). Članci koji su bili najvidljiviju su oni koji su se odnosili na sudski proces u vezi trgovine ženama u Crnoj Gori (3 članka), i drugi koji su se odnosili na slučaj ubistva žene koje je počinio njen muž pred dvogodišnjim sinom. Ovaj slučaj je takođe indukovao određeni broj članaka koji su se bavili analizama nasilja u porodici (ovi članci nisu predmet ovog istraživanja).

Takođe, veoma mali broj članaka je imao priloženu fotografiju - samo 9. Fotografija žrtve je prikazana samo u jednom članku, dok je u drugim slučajevima na slikama prikazivano mesto zločina (3), izvršioci zločina (2) ili nešto drugo (3).

Nije iznenađujuće da je većina članaka opisivala zločine počinjene u Beogradu i okolini (43%); odmah zatim slede izveštaji iz Vojvodine (19%) i Crne Gore (17%) što prestavlja izvanredno podudaranje sa brojem stanovnika u tim regijama. Ali, ono što je iznenađujuće je da nije bilo ni jednog jedinog izveštaja iz istočne Srbije.

Što se tiče tipa nasilja, obrađeni podaci pokazuju da se 58% članaka odnosi na seksualno nasilje, 33% na fizičko nasilje i samo 4 članka (7%) se zasnivalo na ekonomskom nasilju. U februaru nije bilo članaka koji su se odnosili na psihološko nasilje, što pokazuje da štampa ne pridaje poseban značaj ovoj vrsti nasilja. Takođe, objavljen je jedan članak o kombinovanom nasilju (seksualnom i fizičkom).

Većina mesta zločina je kuća žrtve (42%) što i nije neobično uzimajući u obzir da se u većini članaka radi o nasilju u porodici. Posle toga, najzastupljenija kategorije su (izuzimajući slučajeve prostitucije i trgovine - 23%): 12% na otvorenom i 11% unutar nekog objekta.

Kao što je predstavljeno na grafiku 9, u slučaju starosti žrtve, u većini slučajeva radilo se o više žrtava (27%) i to obično kada je reč o trafikingu. Ali kada se radi o jednoj žrtvi, one su najčešće ispod 18 ili između 19 i 34 godina starosti (po 23%). Ono što je neobično jeste da je bila samo jedna žrtva starosti između 35 i 54 godine i ona je bila žrtva fizičkog nasilja. To je opšta procena.

Ali ako pogledamo izbliza godine starosti žrtava i uporedimo ih sa vrstom nasilja, možemo zaključiti da je najviše žrtava seksualnog nasilja ispod 18 godina (tačnije 33%) a da su žene starosti između 19 i 34 godine najčešće žrtve fizičkog nasilja (47%).

Izvršioci su uglavnom pojedinci: 70%. Zločini koje je počinilo više izvršioca su slučajevi trgovine (22 slučaja), seksualnog nasilja (4 slučaja) kao i dva slučaja ekonomskog nasilja (pljačka).

Što se tiče tipa izvršioca (grafik 10 i tabela 2), u 28% zločina to su bili muž ili partner (uglavnom slučajevi fizičkog nasilja) a u 26% slučajeva bilo je više izvršioca (većinom u slučaju trafikinga). Veliki je procenat (22%) slučajeva u kojima je odnos izmedu žrtve i izvršioca nepoznat i radilo se o seksualnom nasilju. Takođe, zanimljivo je da nije objavljen ni jedan jedini članak o zločinu koji je izvršio mladić, šef ili kolega.

Od svih kriminalnih napada o kojima se pisalo, 81% je potpuno izvršeno a 19% su bili pokušaji napada.

U odnosu na pravni aspekt jednog kriminalnog dela, većina članaka je izveštavala o istrazi (42%); u 21% članaka o tome se izveštavalo dok procentualno isto o tome se nije izveštavalo. U samo 9% članaka se pisalo o presudi.

I na kraju, s obzirom na vrstu incidenta, najveći procenat zauzimaju napadi nožem i drugim ošrtim objektom (16%) i trgovina ženama (14%). Odmah zatim dolazi silovanje (13%) kao i batine i iznuđeni seksualni odnos (po 10%). Zanimljivo je da nije bilo izveštavanja o prostituciji i seksualnom uznemiravanju.

ZAKLJUČAK

Iako je broj članaka objavljenih u februaru 2003. mnogo niži nego onih u januaru iste godine, distribucija s obzirom na tip nasilja je manje više uporediva sa distribucijom članaka objavljenih bilo kog drugog meseca. Na osnovu istraživanja došli smo do nekoliko značajnih zaključaka:
- štampa je najviše zainteresovana za nasilje nad devojkama ispod 18 godina starosti i to kada se radi o seksualnom nasilju;
- u slučaju nasilja u porodici, naglasak je na fizičkom nasilju, naročito ubistva;
- što se tiče psihološkog nasilja - štampa se ponaša kao da ono ne postoji u našem društvu.
Sve u svemu, izgleda da je još uvek dugačak i težak put pred novinarima/novinarkama i izdavačima koji treba da prođu da bi u potpunosti bili svesni činjenice da nasilje nad ženama nije individualni već socijalni probem, a takođe da prepoznaju potrebu da ovu temu shvate ozbiljno, potpunije i, iznad svega, sa više senzibiliteta.