ŽENSKE INICIJATIVE su nezavisni programi rada i mada su sastavni deo AŽIN-a, nezavisne su u pogledu aktivnosti i prikupljanja sredstava.

---

Svetski dani poezije u Beogradu

Manifestacija: SVETSKI DAN POEZIJE 2007 (20. i 21. mart):

Poezija, zlatno doba svakodnevice

KULTURNI CENTAR BEOGRADA I AŽINOVA ŠKOLA POEZIJE I TEORIJE VAS POZIVAJU NA UČEŠĆE U RADIONICI KREATIVNOG PISANJA !!!

Tema: POEZIJA VS. PROZA - DINAMIKA ŽANROVA I NJIHOVE GRANICE

Ako se bavite pisanjem ili biste to želeli, pridružite nam se!
Imaćete priliku da:
- steknete nova znanja o tehnikama pisanja i književnim žanrovima,
- upoznate savremene trendove poezije i proze
Ispoljite svoju kreativnost u grupi!
Družite se sa mladim autorima i autorkama i saznajte koji su časopisi i edicije na raspolaganju neafirmisanim autorima u Srbiji!

Voditeljke:
Dubravka Đurić, pesnikinja i teoretičarka, urednica časopisa ProFemina i predavačica na Fakultetu za medije i komunikacije
Natalija Marković, Jelena Savić, Snežana Roksandić-Karan, Ljiljana Jovanović i Sanja Petkovska

Vreme i mesto:Kulturni centar Beograda, 20-21. mart 2007.

Za ucešce možete se prijaviti na e- mail adresu:
creative_poetry_workshop-owner@yahoogroups.co.uk,
ili na sanjalichica@hotmail.com,
ili na poštansku adresu Kulturnog centara Beograda sa naznakom: za radionicu.
Uz prijavu, koja ce sadržati osnovne podatke o Vama, molimo Vas da dostaviti i po jednu pesmu ili priču kao i kontakt informacije (telefon ili e-mail adresu).
Rok za prijavljivanje je 15. mart 2007.

Učešće na radionici je besplatno!

---

AŽINOVA ŠKOLA POEZIJE I POETIKE

Ažinova škola poezije i poetike nastala je 1997. godine, najpre kao letnja pesnička škola u Centru za ženske studije i komunikaciju (pod nazivom "Ta poezija, ona pesma"), a kasnije u Asocijaciji za žensku inicijativu (kao "Pesnička radionica"). Među saradnicima nalaze se autorke/autori ProFemine i studentkinje/studenti Centra za ženske studije.
Program rada odvija se kroz:
- upoznavanje sa poetikama i poezijom pesnika i pesnikinja 20. veka, od francuskih simbolista, ruskih kubofututrista, čeških poetista, američkih bitnika i jezičkih pesnika do južnoslovenskih pesnika/pesnikinja;
- razvijanje umetničke samosvesti i autorefleksije;
- razmišljanje o poeziji na nivou pesničkih modela;
- predavanja i predstavljanja gošći i gostiju iz zemlje i inostranstva;
- razmatranje odnosa između savremene poezije i savremenih teorija (dekonstrukcije, feminističkih teorija, tehnoestetike, itd);
- razmatranje odnosa između savremene medijske kulture (filma, reklame, fotografije) i poezije;
- razmatranje odnosa savremene poezije vizuelnih umetnosti i teatra
- rad na poeziji kao izvođackom žanru: poezija se izvodi u više glasova, stihovi služe kao partitura za oralno izvođenje, izvođenje može da obuhvati prateći instrument, kada glas i zvuk instrumenta ulaze u akustičko sadejstvo, može da obuhvati i projekciju fotografija, ili određeno kretanje po sceni.

Od 1997. poezija je izvođena u okviru proslava 8. marta koje su organizovale feminističke grupe, u Kulturnom centru Beograda, Domu kulture Studentski grad, na radiju (Drugi program Radio Beograda i Studio B). Pod nazivom "Divlja ženskost" ova nova produkcija ženske poezije predstavljena je u biblioteci Milutin Bojić.

Prezentacija AŽINove škole poezije i poetike (.pps)

---

AŽIN-ova PESNIČKA RADIONICA

Kratak istorijat

Pesničke radionice u AŽIN-u su počele sa radom 1997. godine. Mala grupa veoma talentovanih mladih pesnikinja se okupila, i dogovorile smo se da bi bilo najbolje da se srećemo jednom nedeljno kako bi diskutovali o poeziji i radili zajedno. Na početku su okupljanja bila neformalna, a u leto 1997. smo više formalizovali rad unutar AŽIN-a. U periodu 2001-2003. naš rad se razvijao u prostoru i vremenu.

Opšta struktura rada:

Rad AŽIN-ove Pesničke radionice se sastoji od nekoliko nivoa:

- Na našim okupljanjima razgovaramo o poeziji i poetici od modernizma do postmodernizma. Svaka učesnica najpre odabere autora/ku i priča nam o pesnikovim idejama o tome šta njemu/njoj poezija znači i šta on/ona koristi u pisanju poezije.
- Najvažniji cilj je razvoj samostalnog rada - što znači da zajedno pišemo poeziju, čitamo naglas i međusobno diskutujemo.
- S vremena na vreme imamo neke goste. Oni prezentuju svoj rad i govore o svojim iskustvima, daju literaturu ili rade sa nama.

Kada je AŽIN-ova Pesnička radionica počela sa radom, ideja je bila da iniciramo pravljenje različitih vidova poezije, koja bi bila nasuprot mainstream nacionalističke kulture, što bi omogućilo učesnicama da pišu samosvesno i da postanu osetljivi po pitanju problema polnih razlika u kulturi.

---

Aktivnosti 2006.

U 2006. AŽIN-ova alternativna škola poezije i teorije je nastavila sa svojim intenzivnim radom. Mi smo čitale novu poeziju jedna drugoj i pisale smo zajedno. Ovog puta naši modeli su bili pesnici/kinje sa engleskog govornog područja.
Rad AŽIN-ove škole je predstavljen u Dubrovniku u okviru Međunarodne letnje škole mladih filozofa na kojoj su učestvovale naše članice Tamara Šuškic i Ana Seferović.
U drugoj polovini godine radile smo na tekstovima Lyn Hejinian, na dinamici visoko zahtevnih umetničkih grupa i na odnosima individua unutar grupe.
U martu smo učestvovale u programu međunarodne nedelje poezije u Beogradskom Kulturnom Centru a neki članovi su imali čitanja poezije na različitim mestima u Beogradu.
Tri autorke su predstavile svoj rad u Kulturnom centru Novog Sada kao gošće mlade poetske asocijacije NEOLIT (Tamara Šuškić, Danica Pavlović i Ljiljana Jovanović).
Naši gosti i gošće u ovom periodu si bili/e: pesnik Vlado Martek iz Zagreba, spisateljica Daša Drndić, pesnik Miroslav Kirin, teoretičarka renata Jemrešić Kirin iz Zagreba, pesnikinje Sejla Sehabović i Asja Bakić iz Bosne.
Radovi šest autorki naše škole (Seferović, Šuškić, Tanja Marković, Pavlović, Dubravka Đurić i Jelena Savić) su objavljeni i predstavljeni u antologiji Tragom roda - smisao angažmana Jelene Kerkez. Naše gošće su tom prilikom bile Jelena Kertes i pesnikinje Vesna Perić-Momčilović i Maja Marković.

Teme obrađene u 2003.:

AŽIN-ova Pesnička radionica se transformisala u stalan projekat u poslednje dve godine i održava se tokom cele godine.

U prvoj polovini 2003. godine sastajali smo se redovno. Grupa je u jednom trenutku imala više od 10 učesnica. Zbog novih ljudi, naši sastanci su dobili oblik predstavljanja novih učesnica i diskutovanja o njihovom radu. Nastavili smo našu regularnu praksu da pišemo poeziju tokom sastanaka što ipak nije bilo toliko intezivno kao u ranijem periodu. Takođe, imali smo jednu gošću, Ladu Stevanović, koja je phd kandidat na ISH u Ljubljani, i koja je govorila o svom iskustvu studiranja klasičnih jezika i antropologije u Beogradu i Ljubljani. Ana Šeferović je govorila o ruskom simbolisti Andreju Beliju, Natalija Marković je govorila o ruskom kubofuturizmu, a Ivana Velimirac o metaforičnom jeziku poezije. A s obzirom da smo učestvovale u organizovanju Beogradskog skupa prevodilaca, o tome smo takođe razgovarale na sastanku. Aleksandar Trklja je govorio o svom iskustvu kao učesnik Dubrovačke letnje škole o polnim studijama.
Takođe smo napravili plan za realizaciju knjige i naredni period ćemo posvetiti toj ideji.

Saradnici AŽIN-ove Pesničke radionice su uspostavili kontakt i saradnju sa Litkonom, asocijacijom za mlade pisce biše Jugosalvije. Njih tri, Ana Šeferović, Tamara Šuškič i Sanja Petkovska su prisustvovale na Litkonovom kongresu organizovanom u Puli ovog leta.

Novi ciklus pesničkih radionica je realizovan uz ideju pisanja poezije. Pesnikinje koje su se sakupile u okviru AŽIN-ove Pesničke radionice su zamoljene da pišu o svojoj poeziji u formi eseja. To je podstaklo zanimljivu vrstu kreativnosti u radu pesnika. Na svakom sastanku jedna osoba predstavlja svoj esej usmeno. Odlučili smo da napravimo knjigu od tog materijala zajedno sa pesmama svake pesnikinje. Ceo materijal će biti preveden na engleski jezik i biti predstavljen na AŽIN-ovom web sajtu. U toku je rad na prevodu. S obzirom da imamo dve članice koje su na postdiplomskim studijama u Americi napravili smo i e-mail diskucionu listu.
U međuvremenu imali smo nekoliko gositju koji su nas posetili, predstavili svoj rad i sa kojima smo diskutovali. Naš prvi posetilac je bio poljski pesnik Lukasz Szopa koji je takođe i prevodilac mladih pisaca bivše Jugoslavije. Bosanski pesnik i izdavač Dinko Delić je takode govorio o svom pesničkom i političkom radu u Bosni i magazinu Divan koji on uređuje. Susreli smo se sa švajcarskim piscem Majklom Štauferom koji saraduje sa nemačkom umetnicom Dorte Mejer. Naši gosti su takođe bila dva američka pisca Julijana Spar i Bil Luoma koji su pričali o američkoj poeziji i čitali svoju poeziju.

Javno pojavljivanje
U periodu maj-jul 2003. organizovale smo osam radionica sa ciljem da savladamo veštine javnog nastupa. U program je bilo uključeno četrnaest žena. Rad se fokusirao na pravilan govor, retoriku, menadžment javnog nastupa, uputsva za pisanje govora itd. Program je pripremljen za žene koje organizuju i učestvuju u medijskim kampanjama, istraživanjima, javnim zastupanjima, panel diskusijama i okruglim stolovima itd. Radionice su kombinovale teoriju i praksu. Naš cilj je da nastavimo sa ovakvim radionicama jer mislimo da one veoma osnažuju aktivistikinje.

---

Teme obrađene u periodu 2001-2002. godina:

Naši gosti su veoma bitni za naš rad s obzirom da sa njima razvijamo neku vrstu ezoterične literarne zajednice. U takvom vidu komunikacije uspostavlja se saradnja, delimo neka pesnička, politička i estetska uverenja. U predhodnom periodu naši gosti su bili: Jasna Manjulov, Slobodan Tišma, Slavko Bogdanović, pesnici iz Novog Sada, Dušica Pavkov and Jelena Marinkov, pesnikinje iz Vršca, Danica Vukičević, Divna Vuksanović, Ivana Milankov, Dejana Nikolić, Nenad Milošević, pesnici iz Beograda.

Ovu godinu smo započeli sa predavanjem Dubravke Djurić o ruskim kubofuturistima. Takođe smo slušali CD sa avargardnim tekstovima s početka dvadesetog veka. Bitan aspekt našeg rada je da učimo da čitamo naglas naša dela jer pesma ne postoji samo kao odštampana u nekoj knjizi ili magazinu već i kao usmena interpretacija autora. Zato pokušavamo da stvorimo svoj stil usmene interpretacije naših sopstevnih radova.
Dejana Nikolić je govorila o ruskim pesnikinjama sa kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Ona je opisala kulturni i politički kontekst u okviru koga su pesnici živeli i njihove odnose. Ona je na predstavila uzbudljive ali tragične lične puteve nekoliko izvanrednih pesnikinja (npr. Akhmatova i Cvetajeva).
Svake godine naša gošća je Nina Živančević, pesnikinja, koja je mnogo godina živela u Americi, a sada živi u Parizu. Ove godine ona je pričala o svojim iskustvima kao pesnikinje koja je bila u kontaktu sa američkom zajednicom pesnika i koja je razvilia svoj rad pod uticajem američkih i srpskih modernista i postmodernista.
Pesnikinja Ivana Milankova, koja je takođe povezana sa američkom pesničkom scenom Početak osamdesetih, a na koju su kasnije veoma bitan utisak ostavili pesnici ruskog Sovjeta. Ove godine je radila radionicu sa nama, zamolivši nas da napišemo nekoliko reči našeg pesničkog kredoa i da nakon toga o tome diskutujemo zajedno.
Naš redovan gost je poznati pesnik i umetnik iz Novog Sada, Slobodan Tišma, koji je šezdesetih bi konceptualan umetnik i koji je takođe pisao radikalne forme poezije. On je održao predavanje o nestajanju subjekta u svojoj poeziji. On sebe definiše kao muški jin u poeziji.
Na jednom skupu gosti su bili Slobodan Tišma i Slavko Bogdanović protagonisti novosadske umetničke scene šezdesetih, koji su govorili o svom tadašnjem radu i bolnom iskustvu sa komunističkim establišmentom, koji je tada zabranjivao njihov rad.
Beogradski teoretičar Miško Šuvaković jegovorio o radu vojvođanskih radikalnih umetnika/ca i pesnika/kinja koji su bili cenzurisani od strane mainstream srpske kulture.
Prvi put u gostima nam je bila Biljana D. Obradović, pesnikinja iz dijaspore, koja živi u Americi, priprema svoj doktorat o kreativnom pisanju i predaje na Ksavijer univerzitetu u Luizijani. Ona je pričala o svom iskustvu studiranja engliskog jezika početkom osamdesetih u Beogradu i kao je odlučila da studira kreativno pisanje u Americi. Tada je uradila i radionicu sa svim učesnicima - pod instrukcijama pisali smo pesme a onda diskutovali o procesu i rezultatima.
Miško Šuvaković, profesor beogradskog unirveziteta umetnosti je održao predavanje o polnim prikazivanjima i prikazivanjima seksualnosti (hetero- i homoseksualnost) u umetnosti. Nakon predavanja sledila je diskusija.
Ivana Mardešić, filozofkinja, je diskutovala sa nama o filozofskom pitanju savremenog teoretskog okruženja i pomogla nam da postanemo svesni važnih tema bitnih za život i rad.
Pesnik Predrag Dojčinović je bio prvi put sa nama 2002. godine. On živi u Amsterdamu i jedan je od osnivača Pen kluba pisaca iz bivše Jugosalvije. On je govorio o svojoj poeziji i prikazao nam kratak film napravljen po njegovom scenariju.
Beogradska prevoditeljka Biserka Rajčić je bila gošća zajedno sa poljskim proznim piscem Anom Potocek. Ana Potocek, jedna od najizraženijih dramskih pisaca, je govorila o svom radu i svom iskustvu kao kliničkog psihijatra.
Naš gost je takođe bio mladi pesnik Siniša Tucić. Njegov rad je teoretisao Slobodan Tišma. Tucić nam je čitao svoju poeziju i pričao o svom učešću u poeziji i svom radnom procesu.
U septembru, oktobru i novembru fokusirale smo se na određenu temu, razvoj naše samosvesnosti i diskutovale smo o određenim temama. Diskutovali smo o Malarmeovoj poeziji, Deniz Levertovoj poeziji i poetici. Takođe smo pokušali da izdvojimo glavne termine naših poetskih diskusija koji su vezani za rad svake osobe.

Javne aktivnosti:
U prethodnom periodu, natupale smo nekoliko puta u okviru proslave osmog marta organizovane od strane beogradskih feminističkih grupa. Pevale smo i igrale našu poeziju.
Mlade pesnikinje su ohrabrene da pokušaju da se objave u različitim lokalnim magazinima, što su uradile sa uspehom. Šest autorki je uspelo da objavi svoju prvu knjigu poezije: Ksenija Simić, Snežana Žabić (proza), Natalija Marković, Ana Šeferović, Tamara Šuškić i Jelena Tešanović (poezija).
Naša prva javna prezentacija je bila krajem avgusta 2002. u biblioteci "Milutin Bojić" pod nazivom: "Divlja ženstvenost: pet mladih pesnikinja". Veče je dobro posećeno. Pesnikinje su čitale svoje radove i diskutovale sa publikom. Rad naše 'ekoterične' pesničke grupe je ponovo prestavljen u Beogradskom kulturnom centru sredinom 2002.

 

 

vrh strane