Elektronska biblioteka

Dr Branislava Bujišić
ŽENE I TRŽIŠNA KONKURENCIJA*

Očekuje se da će uvođenje standarda i normi moderne tržišne ekonomije u okviru predstojeće izmene sistema, dovesti do pogoršanja položaja nekih kategorija građana a među njima će svakako biti i žene. Republički premijer je nedavno izjavio da država nema dovoljno sredstava za socijalni program kojim bi bile obuhvaćene sve ugrožene kategorije građana. Napori žena da sačuvaju već ostvarena prava u socijalnoj i ekonomskoj oblasti mogu se suočiti sa argumentom da je pogoršanje njihovog položaja posledica uvođenja prave tržišne ekonomije a da je "tržište objektivan mehanizam koji ne zavisi ni od volje ljudi ni od politike pa je samim tim i pravičan."

U principu žene ne bi trebalo da se suprotstavljaju uvođenju tržišnih mehanizama ali bi trebalo da se bore protiv pojednostavljenog tumačenja tržišne ekonomije. Na stav da je tržište objektivan presuditelj svačijeg ekonomskog položaja upućene su brojne primedbe nastale u okviru raznih pravaca ekonomske misli a neke od njih je prihvatila i feministička ekonomija i dalje razradila.(1)

Kratko rezimirani ti stavovi i protivstavovi su sledeći:

Prema pojednostavljenom shvatanju tržišne ekonomije, u društvu koje počiva na privatnoj svojini i tržišnim zakonima, postoje brojne mogućnosti za svakog pojedinca da ekonomski napreduje a koliko će napredovati zavisi od njegovog rada i zalaganja. Pojedinac je odgovoran za svoje izbore i odluke, za sprovođenje tih odluka i za postizanje ili nepostizanje svojih ciljeva, tj. u celini gledano - za svoju ekonomsku sudbinu. Kakav će biti nečiji ekonomski položaj presuđuje tržišna konkurencija zavisno od napora koje je svako uložio u svoje osposobljavanje i učenje i od napora koje ulaže u svoj rad prilikom primene stečenih znanja i veština.Tržište je dakle neutralan i objektivan mehanizam a zadatak države je samo da obezbeđuje poštovanje načela tržišne konkurencije.

Ovo pojednostavljeno shvatanje tržišta a samim tim i društva, bilo je izloženo, kao što smo naveli, brojnim kritikama, a osnovna primedba je da zanemaruje realne društvene okolnosti. Naime, na tržištu se ne takmiče bezlični "privredni subjekti" kako se to prikazuje na matematiziranim "tržišnim modelima" već ljudi koji dolaze iz određenih grupa - klase, rase, nacije a feministička teorija je dodala i roda i starosne grupe. Te grupe su nejednakih moći i različitih unutarnjih pravila, pa shodno tome i pripadanje svakoj od njih nosi za pojedinca ili ograničenje ili prednost. Zato princip tržišne konkurencije ne može biti shvaćen mehanički i formalno.

Primera radi, šanse jedne Romkinje - imajući u vidu sveukupne društvene uslove a i pravila koja vladaju u romskoj zajednici - da studira medicinu i da konkuriše za mesto lekara su minimalne. Prema tome, propis da žena ne može biti diskriminisana na radnom mestu ako u odnosu na muškarca ima iste kvalifikacije (što se smatra uspostavljanjem fer konkurencije) njoj malo znači, jer teško da će doći u situaciju, imajući u vidu grupu kojoj pripada, da uopšte studira medicinu i da uopšte konkuriše za takvo mesto.

Zato je umesto prihvatanja formalističke definicije tržišta i tržišne konkurencije, neophodno boriti se za princip jednakih mogućnosti. Drukčije rečeno, uslov za fer tržišnu konkurenciju jeste postojanje jednakih mogućnosti uzimajući u obzir grupne nejednakosti. Borba za uklanjanje ili kompenzaciju ograničenja i hendikepa koji proizilaze iz pripadanja određenoj grupi - predstavlja borbu za suštinsku i fer tržišnu konkurenciju. Za to ne postoje automatska i laka rešenja ali mora biti prisutna svest o postojanju tih nejednakosti i volja da se one prevazilaze.

Primena principa jednakih mogućnosti na sve društvene grupe - nacionalne, etničke, klasne, itd.- je izazovan i težak zadatak ali demokratska društva moraju težiti tom idealu. Iz tih razloga je i Međunarodna organizacija rada (MOR), u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, donela Konvenciju C156 o jednakim mogućnostima čiji potpisnik je i Jugoslavija a odnosi se na radnike sa porodičnim odgovornostima. Ovom konvencijom se traži od odgovarajućih tela u svakoj zemlji da preduzmu sve mere za razvoj javnih dečjih i drugih ustanova koje su u službi porodice usled "uvažavanja potrebe za uspostavljanjem stvarne ravnopravnosti u mogućnostima i postupanju kako između zaposlenih muškaraca i žena sa porodičnim obavezama, tako i između tih i drugih zaposlenih". Osim toga član 6. ove Konvencije predviđa da "nadležne vlasti i organi u svakoj zemlji preduzmu odgovarajuće mere na unapređivanju informisanosti i obrazovanja koje dovode do šireg javnog razumevanja principa jednakih mogućnosti i tretmana između zaposlenih muškaraca i žena i problema zaposlenih sa porodičnim obavezama, kao i stanja duha povoljnog za prevazilaženje tih problema." (2)

I "Nacionalni plan akcija za žene u Jugoslaviji" (3), donet marta 2000., konstatuje da je "radi minimiziranja negativnih i maksimiziranja pozitivnih efekata zaposlenosti žena neophodno uticati, s jedne strane, na promenu sistema vrednosti koji porodične obaveze nameće pre svega ženi, i s druge strane, razvijati takve institucije koje će omogućiti lakše usklađivanje rada i roditeljstva."

Žene treba da se u ime poštovanja principa tržišne konkurencije bore za očuvanje stečenih socijalnih prava a država se ne može osloboditi sprovođenja mera koje obezbeđuju fer konkurenciju. U tom smislu bi stečena socijalna prava bilo možda oportunije nazivati "mere koje idu u pravcu uspostavljanja potpune konkurencije" (a ne socijalna prava), jer u svesti mnogih ljudi, posebno onih na odgovornim položajima, još uvek postoji suprotstavljanje između ekonomskog i socijalnog.

U vreme krize to suprotstavljanje se potencira i obično predstavlja kao izbor između efikasnosti koja društvu obezbeđuje izlazak iz krize, i socijale koja je neka vrsta luksuza rezervisanog samo za periode prosperiteta. Protiv ove retorike se treba braniti stalnim insistiranjem na principu jednakih mogućnosti. Žene dakle prihvataju tržišnu utakmicu pa samim tim i zahteve efikasnosti ali traže fer konkurenciju. Postojanje neravnopravnih uslova utakmice znači negiranje tržišta, a pokušaj ukidanja ili smanjivanja stečenih socijalnih prava treba kvalifikovati kao mere kojima se narušava princip tržišne konkurencije što je protivno zvanično proklamovanim opredeljenjima vlade.

Indok centar, Asocijacija za žensku inicijativu,
Beograd, jun 2001.

(1) Pionirskim radom u oblasti feminističke ekonomije smatra se članak nobelovca Gary Becker-a o plaćenom i neplaćenom radu u okviru domaćinstva objavljen 1965. u "Economic Journal", 75(299), pod naslovom "A theory of the allocation of time".To je dalo podstreka razvoju "new home economics" ili "new household economics" u okviru važeće, tradicionalne ekonomske teorije. Usledile su kritike iz nekih feminističkih krugova da ova istraživanja služe kao sredstvo racionalizacije postojećeg stanja stvari, zatim su usledili odgovori na ove kritike, proširio se predmet istraživanja i diverzifikovale primenjene analitičke metode. Nezavisno, međutim, od raznih struja koje danas postoje u okviru feminističke ekonomske teorije, tema roda je definitivno postala nezaobilazan faktor u svim razmatranjima tradicionalno shvaćenih ekonomskih fenomena a na većini zapadnoevropskih fakulteta Feministička ekonomija je zvanična naučna disciplina. Među najpoznatije autorke u oblasti feminističke ekonomije spadaju Nancy Folbre, Edith Kuiper, Suzan Feiner, Janneke Plantenga,Geske Dijkstra .Radovi Gary Becker-a ostaju nezaobilazni. Pored pomenutog članka značajna je i studija "Treatise on the Family" iz 1981. a od ranijih radova "The Economics of Discrimination" iz 1957.

(2) Citirano prema prevodu Konvencije objavljenom u brošuri "Međunarodni standardi i zaposlena žena" u izdanju Sekcije žena UGS "Nezavisnost" i Kvinna till Kvinna , decembar 2000.

(3) "Nacionalni plan za žene u SR Jugoslaviji", Ekonomski Institut i Komisija za saradnju sa UNICEF-om u Saveznoj Vladi, Beograd, mart 2000.