Elektronska biblioteka

Jelka Kljajić-Imširović
MAPA MOĆNIH ŽENA U SRBIJI 2001.
ŽENE U LOKALNIM ORGANIMA VLASTI:
BEOGRAD,NOVI SAD, NIŠ
-Analitički prikaz anketnog istraživanja-

U okviru projekta MAPA MOĆNIH ŽENA anketni list (vodič za razgovor) bio je upućen odbornicama, članicama izvršnog odbora, sekretaricama skupština i izvršnih odbora u gradovima Beograd, Novi Sad i Niš. Reč je o ženama u strukturama vlasti ovih gradova koje su konstituisane nakon lokalnih izbora održanih 24.9.2000. Anketni listovi su popunjeni (svojeručno ili na osnovu razgovora) krajem 2001. i početkom 2002.godine. Ukupno njih 22. U Beogradu šest, Novom Sadu pet i Nišu 11. Nažalost neke žene u strukturama vlasti ovih gradova nisu popunile anketni list. Stoga ni ovaj analitički grupni portret žena u strukturama vlasti tri najveća grada u Srbiji ne može biti potpun i dovoljno izoštren.
U vreme konstituisanja novih organa vlasti najmlađa političarka, prema anketnom istraživanju, imala je 28, a najstarija 59 godina. Najviše žena, njih devet, imalo je između 31 i 40 godina. Tri žene su imale do 30 godina. Po pet žena je bilo u životnoj dobi između 41 i 49 godina, odnosno, 50 godina i više.

U postoktobarskim strukturama vlasti u ova tri grada 18 žena su članice stranaka koalicije DOS, a četiri nisu ni u jednoj stranci, ali je njihova pozicija u organima vlasti vezana za DOS. Sedam žena su članice DS, pet je u GSS, dve u LSDV, a po jedna u SD, DHSS, NS i ASNS. Dvanaest stranački organizovanih žena nalaze se i u rukovodećim organima stranaka na nekom od nivoa partijskog organizovanja, većinom na gradskom nivou. Njih tri imaju rukovodeće funkcije u gradskim partijskim organima. Gordana Petrović je predsednica Gradskog odbora SD Beograda, Nada Bregun potpredsednica gradske organizacije LSDV u Novom Sadu, a Mirjana Barbulović potpredsednica GO GSS u Nišu. U višim rukovodećim partijskim organima nalaze se četiri političarke: Mirjana Barbulović i Zorica Sokolov (Niš) su u Glavnom odboru GSS, Milica Vlaisavljević (N.Sad) u rukovodstvu LSDV, a Ljiljana Zdravković (Beograd) je po funkciji članica proširenog sastava Glavnog odbora DS. Bisenija Veselinović (Niš) je članica Okružnog odbora ASNS.

U anketnom istraživanju tri žene su navele svoju angažovanost u NVO. Marijana Novaković (N.Sad) je članica G 17 plus (i DS). Dve žene nisu precizirale o kojim se nevladinim organizacijama radi. Dve žene pridaju veliki značaj i svom sindikalnom angažmanu (iz SD i ASNS).

Od 22 anketirane žene 19 imaju visoku stručnu spremu, a tri SSS, s tim što dve još studiraju. Dve političarke su završile fakultete tehničkog profila, ostale fakultete i akademije društveno-humanističkih i umetničkih profila. Najviše je diplomiranih pravnica (devet).

Osamnaest žena su profesionalno angažovane u struci ili na poslovima bliskim profesijama za koje su školovane. Dve su pre lokalnih izbora bile nezaposlene. Dve žene, fakultetski obrazovane, bile su u prethodnom periodu suočene sa političkim barijerama koje su ih onemogućavale da se profesionalno angažuju na poslovima za koje su stručno osposobljene. Nada Bregan (N.Sad) je skoro čitavu deceniju, od 1989-1998. bila na prinudnom odmoru kao tehnološki višak i(li) radila na poslovima kafe kuvarice, spremačice, raznim rutinskim sekretarskim poslovima... Milica Vlaisavljević (N. Sad) dobila je u junu 1999. godine otkaz u gimnaziji u kojoj je predavala sociologiju.

Od 18 zaposlenih žena pet jesu ili su bile i na rukovodećim funkcijama u toku svoje profesionalne karijere (direktorice, upravnice, urednice...).

U strukturama vlasti u ova tri grada većina anketiranih političarki su odbornice u skupštinama. Njih 10 su odbornice u skupštinama gradova, a tri u skupštinama opština. J.Jevtić, odbornica u SG N.Sada, je i poslanica u Skupštini AP Vojvodine. Nakon usvajanja tzv. Omnibus zakona ona je izabrana i za potpredsednicu Skupštine Vojvodine. Dve odbornice su i potpredsednice skupština gradova: Marija Barbulović (Niš) i N. Bregun (N.Sad). Lj. Zdravković je izabrana za predsednicu Skupštine opštine Lazarevac. U skupštinskim strukturama vlasti dve žene su birane na funkciju zamenika sekretara (u gradskim skupštinama Beograda i Novog Sada) i dve na funkciju sekretara skupština opština (Niš i Niška Banja). U strukturama lokalne izvršne vlasti i uprave nalaze se 3 anketirane žene. Gordana Petrović (SD) je članica beogradske gradske vlade (izvršnog odbora). Dve žene, Slobodanka Aleksić i Maša Jeremić (Beograd, vanstranačke ličnosti) navode kao svoju funkciju (jedinu) u strukturi gradske vlasti mesto direktorki pozorišta 'Duško Radović', odnosno 'Puž'. Dve odbornice iz Niša, D.Spasić i M.Peternel, navode, kao druge svoje političke funkcije, mesta predsednice Nadzornog odbora, odnosno Upravnog odbora Pozorišta lutaka.

Na pitanja šta (ko) je presudno uticalo na njih da se aktivno uključe u politiku najveći broj anketiranih žena daje odgovore koji se, sažeto, mogu formulisati kao: svest i potreba da se utiče na društvena zbivanja (10) i reći NE politici tadašnje (Miloševićeve) vlasti (sedam). Dve političarke navode i da je na njihovo aktivno uključivanje u politiku veoma veliki uticaj imala politička aktivnost njihove dece (u Otporu, stranci, masovnim građanskim protestima...). Jedna političarka (DHSS) kao presudan faktor navodi dugu porodičnu tradiciju i svoju profesiju (pravnica). Tri anketirane žene nisu dale odgovor na ovo pitanje. U odgovorima žena uglavnom se ne određuje preciznije kada su se uključile u stranku ili, šire, u politički život. U nekoliko slučajeva kao bliža vremenska određenja navode se (ili se iz konteksta podrazumeva): politički sukobi u vreme 'događanja naroda', građanski protesti 1996/97. i politička i društvena stvarnost nakon NATO bombardovanja. Iz odgovora stranački organizovanih političarki ne može se ništa zaključiti o tome da li su ili ne menjale stranačku pripadnost.

Na pitanje o reagovanju njihove najuže porodice na odluku da se aktivno politički angažuju tri anketirane žene ne daju nikakav odgovor, dve navode da nije bilo nikakvih posebnih reakcija. Odgovore tipa 'nisu bili oduševljeni' i 'uglavnom negativno' (bar u početku) dale su četiri političarke. Članovi najuže porodice kao razloge svog manje-više negativnog stava navode: odsutnost iz kuće i nepoverenje u njihove sposobnosti za aktivnije političko angažovanje. Ako se svu gore pomenuti odgovori/neodgovori saberu, sledi da devet političarki nije imalo eksplicitnu podršku članova najuže porodice. U procenjivanju sociološke relevantnosti ovakvog stava najuže porodice treba imati u vidu i činjenicu da anketni list nisu popunile sve žene u strukturama vlasti u ova tri grada, ali i činjenicu da je veoma mali procenat žena u strukturama vlasti na lokalnom (i višim takođe) nivoima vlasti (ne više od oko 10-12%). Podršku uže porodice u ovom anketnom istraživanju, imalo je pet žena, a svesrdnu podršku (nekada i uz podsticanje) imalo je osam anketiranih političarki. Dakle, eksplicitnu podršku za politički angažman imalo je ukupno 13 anketiranih političarki. Kao 'podršku' žene navode učešće članova porodice u poslovima u kući ili preuzimanje na sebe kućnih obaveza (roditelji).

Na pitanje o tome kako uspostaviti ravnotežu između političkog angažmana, profesije i privatnog života devet anketiranih žena odgovara sa 'teško'. Jedna političarka odgovara i sa 'nikako', navodeći da često zbog te raspetosti dospeva u stresnu situaciju. Veoma blizak tom odgovoru je i odgovor tipa 'manjak vremena je činjenica, ali nekako uspevam' (pet žena). Odgovor tipa 'ravnoteža se može uspostaviti uz dobru organizaciju, definisanje prioriteta i puno pozitivne energije' dalo je pet anketiranih žena. Samo jedna žena dala je odgovor: 'lako, nema većih problema'. Na postavljeno pitanje jedna političarka nije odgovorila, a jedna je navela da 'nije toliko politički angažovana'.

Na pitanje o težištu svoje političke aktivnosti anketirane žene daju širok spektar odgovora. Tri anketirane žene nisu odgovorile na ovo pitanje. Odgovori osam žena vezani su za kvalitet svakodnevnog života (standard, socijalna zaštita, kultura življenja...). U odgovorima osam žena eksplicitno se navodi angažovanje na problemima vezanim za položaj žena i dece u društvu ( unapređenje položaja žena u društvu, ljudska prava žena i dece u kontekstu ljudskih prava u celini, veći broj žena u politici). Ostali odgovori: lokalna samouprava (3), državna uprava (3), pravna država (2), obrazovanje (2), promena društvenožekonomskog sistema (2), informisanje (1), 'afirmacija etike i politike odgovornosti' (1), borba protiv korupcije (1) i borba protiv 'samoupravljačkih tendencija' (1).

Šta žene u strukturama vlasti u ova tri grada poručuju ženama? Zajednički imenitelj svih njihovih poruka je pozitivan stav prema ravnopravnosti polova i ohrabrivanje žena u njihovim nastojanjima da budu ravnopravne sa muškarcima u porodici i društvu u celini. Ovi sadržinski istovetni stavovi su komponente dve šire, u socijalno-političkom smislu znatno različite poruke. Suština jedne od te dve socijalno-političke poruke je: pol nije prepreka u borbi za ravnopravniju poziciju žene u porodici, profesiji i politici, ukoliko to žene zaista žele i hoće. Drugim rečima, marginalizacija i diskriminacija žena u društvu je prevashodno individualni a ne društveni problem. Svest i htenje žena kao ključna determinanta njihove ravnopravnosti ili neravnopravnosti u društvu najpotpunije i najjasnije su formulisani u sledećim odgovorima političarki: 'Nemojmo stalno tvrditi da nismo ravnopravne, jer mi to jesmo samo ako to prihvatimo', 'Žene mogu postići sve što žele, samo ako ulože dovoljno u sebe', 'za diskriminaciju žena nisu krivi muškarci', 'stručan i energičan nastup, ali bez elemenata feminizma', 'Ako ste nezadovoljne i nesrećne, ne čekajte njega, preduzmite nešto!', 'Probudite se, jer imate više mentalne snage i širu kreativnu otpornost i izraženiju savesnost i osećaj dužnosti'. Suština drugog tipa socijalno-politčkih poruka političarki ženama može se, sažeto, formulisati kao: muška dominacija nad ženama je društveno uslovljena činjenica čijem ukidanju treba težiti. 'Još uvek živimo' - kaže jedna političarka - 'u muškom društvu (u svakom pogledu)'. Za postizanje ravnopravnosti muškaraca i žena u društvu potrebno je znatno više od ženinog individualnog želeti i hteti i političkog ohrabrivanja i solidarisanja sa takvim težnjama žena. U odgovorima nekih od anketiranih političarki kaže se da je neophodno: raditi na stvaranju uslova za ekonomsku samostalnost žena i za njihovu ravnopravnost u zapošljavanju; izgrađivati i unapređivati mrežu socijalnih ustanova i servisa koja može da pomogne ženama da se posvete profesiji i politici; raditi na stvaranju institucionalnih pretpostavki za veće uključivanje žena u sve sfere odlučivanja u društvu; stvarati i unapređivati mrežu ženske solidarnosti. Dva navedena tipa poruka političarki ženama (uz izvesna preplitanja, neodređenosti i višeznačnosti stavova) zastupljena su u ovoj anketi otprilike podjednako.

Šta anketirane žene iz politike upućuju ženama u politici? Ove njihove poruke u priličnoj meri korespondiraju sa porukama ženama uopšte. Poruke političarki političarkama (u širem, ne samo stranačkom smislu) kreću se u rasponu od stava 'u politici ne treba insistirati na polu', do stava 'politika je preozbilja, da bi se prepustila samo muškarcima'. Navodim neke, po mom mišljenju, karakteristične odgovore iz ankete: 'pol nije prepreka za borbu za...'; 'stručan i energičan nastup, ali bez elemenata feminizma';'izbegavajte emotivne manipulacije koje često koriste kolege muškarci da bi sebi dokazali da su nadmoćniji'; 'kad ulazite u politiku, emocije ostavite ispred ulaza...'; 'bavite se politikom ali ne smete zanemariti ulogu majke i žene'; 'izađite hrabro za govornicu i recite to što imate'; 'pragmatičnije smo i sposobnije od muškaraca, nađimo način da nas poštuju kao ravnopravne saradnike'; 'unošenje ženskog stila u politiku', u smislu 'političkog bontona, profesionalizma i intuicije' otvara 'nove mogućnosti delovanja u politici'; 'ne sledite muške (loše) modele delovanja u politici'; 'što više žena u politici to će ona biti humanija'; 'animirati što više žena za angažovanje u svim sferama života'; 'pozitivno utičite na kolege političare i nikada ne zaboravite da ste žena'; 'ne zaboravite na žensku solidarnost'.

U odgovorima žena u ovom anketnom istraživanju rodno primeren jezik koristi otprilike polovina žena. Dešava se i da jedna ista žena kaže za sebe, na primer, i da je član i da je članica i sl.

Maj, 2002.