Elektronska biblioteka

Dr Zorica Mršević
Integracija ženskih aspekata u glavni
politički diskurs

Uvođenje ženskih aspekata u glavne političke tokove je pristup koji vodi ka institucionalizaciji težnje ka postizanju ravnopravnosti polova.
Do toga se ne dolazi odjednom i put je dosta dug. On počinje uvođenjem ženskih aspekata u strukture, rukovođenje, programe i način funkcionisanja pojedinih organizacija. Ukratko, to je put izlaska žena u javni život kroz njihov profesionalni angažman u raznim organizacijama, svih vrsta koje postoje. Izlazak žena u javni život ili ulazak žena u političku i profesionalnu društvenu arenu je neophodan preduslov za postizanje ravnopravnosti polova.
Uvođenje ili integracija ženskih aspekata u glavni politički diskurs sadrži dva glavna elementa koja se mogu ukratko formulisati kao više žena na mestima donošenja odluka, i više vođenja računa o ženskim intersima u svakom procesu odlučivanja.
Na početku se cilja primarno na promene unutar samih organizacija u pogledu organizovanja rukovođenja, odgovornosti, koordinacije i funkcionisanja sistema. Jedan od važnih ciljeva je ostvarivanje rodno senzitivne unutrašnje organizacione kulture.
U organizaciji se shvata i prihvata rodno senzitivan (gender sensitive) pristup koji znači prisustvo svesti o postojanju, uzrocima i implikacijama rodno diskriminativnih praksi, kao i načinima za njihovo prevazilaženje.

Promene koje treba da budu postignute jesu:
- Uspostavljanje mehanizama za ostvarivanje i praćenje ostvarivanja gender mainstreaming-a.
- Analiza relevantnih aktivnosti bazirana na pojmu roda i njihovo mapiranje.
- Premodelovanje interne organizacione kulture u pogledu njenih struktura, fukncionisanja i načina rada.
- Osposobljavanje svih zaposlenih u organizacija da prihvate elemente uvođenja gender mainstreaming-a.
- Povezivanje rodno senzitivnih organizacija u savezništva.
- Inkorporiranje ženskih aspekata u okviru organizacije konkretno znači promene u kadrovskoj politici, promene u rukovođenju, promene u kancelarijskom prostoru i načinima rada i td.
- Inkorporiranje ženskih aspekata u pogledu aktivnosti svake organizacije konkretno znači drugačiji pristup u ocenjivanju projekata, drugačiju preraspodelu sredstava, drugačije strategijsko planiranje, druge pravce advokatiranja i druge načine i pravce poboljšanja kapaciteta.

Smetnje:
Strukturalne barijere procesi u državi, društvu i politici
Limitirane sposobnosti:
Ženama nedostaju razne neophodne veštine i sposobnosti zbog specifičnog načina socijalizacije žena ili im se one jednostavno negiraju i ne priznaju i kada postoje.
Normativne barijere se sastoje od društvenih, religioznih, patrijarhalnih i kulturnih vrednosti i normi koje uspostavljaju hijerahiju između žena i muškaraca na način da je muškarac tertian kao superioran a žena kao inferiorna.

Načini promene su afirmativna akcija, promena u vrednostima i uverenjima o ženskom učešću u privatnoj i javnoj oblasti, širenje sposobnosti i veština žena koje im omogućuju da učestvuju u procesu donošenja odluka, vođenje dosledne nediskriminativne politike u procesu zapošljavanja (kadrovske politike) i napredovanja koja se bazira na objektivnim zaslugama.

Osnovno je pitanje šta se želi time postići.
Kratak odgovor je da žene imaju jednaka prava kao i muškarci u pogledu ostvarivanja svojih zakonskih prava i pravo da ravnopravno učestvuju u političkom životu i na mestima donošenja odluka.
Povećanje predstavljanja žena u političkim, društvenim i kulturnim strukturama i njihovog učešća u procesima odlučivanja.
Osposobljavanje ženskih organizacija i drugih organizacija građanskog društva da obezbeđuju razne oblike edukacije i treninga za žene.
Osposobljavanje građanskog društva da se kroz procese advokatiranja javno zalažu za zakonske reforme u pogledu postizanja ravnopravnosti polova.
Povećanje predstavljenosti marginalizovanih i manjinskih žena na javnoj sceni.
Monitoring primene relevantnih međunarodnih dokumenata kao što su CEDAW i BPFA.

II MEHANIZMI ZA INSTITUCIONALNO POSTIZANJE RAVNOPRAVNOSTI IZMEĐU ŽENA i MUŠKARACA

Mehanizam za postizanje ravnopravnosti je kompleksan i sastoji se od zakonskih, institucionalnih, političkih i obrazovnih komponenti.

USTAVNO/ZAKONSKA KOMPONENTA
Ustavno rešenje ravnopravnosti polova, postojanje/nepostojanje anti-diskriminativnih klauzula, ustavnopravni položaj žene.
Najvažniji zakoni: regulativa radnih odnosa, nasilje, porodično pravo.

Međunarodno pravo: ratifikacija i poštovanje relevantnih međunarodnih dokumenata i minimalnih standarda.
Situacija sa CEDAW-om , posebno, Opcioni protokol i BPFA-om

POLITIČKA KOMPONENTA
Ocena političkog momenta je značajna za odluku o započinjanju određenih aktivnosti vezanih za promovisanje mehanizama za postizanje rodne jednakosti.Za karakter tih aktivnosti su od značaja odluke koje su nedavno donete a odnose se na položaj žena kao i odluke koje se očekuju da budu donete a koje su ili povoljne ili nepovoljne za žene. Položaj žena u političkim partijama je jedan od preduslova za njihovu afirmaciju u političkom životu.

INSTITUCIONALNA KOMPONENTA
Osnovni elemenat mehanizma za postizanje rodne jednakosti je telo/komisija za ravnopravnost polova pri vladi ili parlamentu. Nepostojanje takvog tela je znatan nedostak koji otežava funkcionisanje ma kog drugog elementa tog mehanizma. Sledeći važan elemenat je ombud za žene i/ili za ljudska prava uopšte. Neophodna je i rodno senzitivna statistika (statistika koja po svim stavkama uvažava podelu podataka po kategorijama žena i muškaraca) koja omogućava sagledavanje položaja žena kroz egzaktan jezik statistike. Izborna situacija koju imaju žene: postojanje/nepostojanje prepreka za učešće na izborima, postojeća zakonska rešenja, moguća zakonska rešenja koja vode povećanju broja izabranih žena su preduslov za učešće žene u politici i njihovo postizanje rodne jednakosti.

OBRAZOVNA KOMPONENTA
Ženske studije su uvek bile jedan od značajnih oslonaca mehanizama rodne jednakosti kao mesto artikulisanja teoretske zasnovanosti političke platforme delovnja i promovisanja ideje rodne jednakosti kroz obrazovni proces. Postojanje/nepostojanje obrazovnih programa o ravnopravnosti polova u okvirima je značajno ako je deo zvaničnog obrazovnog sistema ali i kao paralelnog/alternativnog obrazovnog sistema. Najnepovoljnija varijanta je ako nepsotji nikakav oblik ženskih studija ili studija roda.
Neformalni elementi na kojima se baziraju svi institucionalni elementi kao neophodan uslov postojanja i funkcionisanja su savezništva sa ženama i muškarcima iz raznih oblasti a posebno aktera na političkoj sceni. Prateći elemenat su medijske kampanje na lokalnom i nacionalnom nivou.

Dr Zorica Mršević, avgust 2001.