Žene i Evropska ustavna povelja

U nastavku nudimo našim čitateljkama tri tematski povezana teksta preuzeta iz Informativnog biltena Attac. Attac je jedna od najvećih alterglobalističkih organizacija, inicijator i organizator Svetskog socijalnog foruma koja tesno saradjuje sa svim naprednim pokretima i organizacijama u svetu. Sva tri teksta se bave analizom Evropske ustavne povelje iz perspektive položaja žena. Predlog povelje je sačinila grupa u kojoj nije bilo nijedne žene. Taj predlog su šefovi evropskih država usvojili juna 2004. a do kraja 2005. ce biti predložen na ratifikaciju u 25 zemalja članica Unije. U nekim zemljama gradjani ce se o Povelji izjašnjavati na referendumima.

Prvi tekst pod naslovom Za prava žena i za ravnopravnost predstavlja stručnu analizu pojedinih članova Povelje.

Drugi, pod naslovom Evropska feministička inicijativa za "Ne" Evropskoj ustavnoj povelji predstavlja apel ženama i muškarcima Evrope da na predstojecim referendumima glasaju protiv usvajanja Ustavne povelje. Taj apel sadrži osnovne kritike koje ženske organizacije upucuju ovom dokumentu.

Treci, pod naslovom Poziv na novu feminističku borbu - Apel povodom Medjunarodnog dana žena predstavlja zahteve koje su Svetski Marš Žena i Nacionalno okupljanje za prava žena izneli 8. marta tokom manifestacija na ulicama Pariza.

Medju potpisnicima ovih dokumenata se nalaze skoro sve organizacije i pokreti koji se bore za prava žena a protiv rasizma, homofobije, verskog fundamentalizma, za poštovanje principa laicizma. Evo nekih od tih organizacija: SOS-homophobie, Espace Simone de Beauvoir, Penelopes, Women Living Under Muslim Law, Laicite Ecologie Association, Union of Juish Students, Coordination Lesbienne en France, Afghanistan libre...

I Za prava žena i za ravnopravnost

Cilj ovog teksta je da pre usvajanja Evropske ustavne povelje a povodom medjunarodnog dana žena, izvrši analizu odredaba te povelje koje se odnose na položaj žene i odnose izmedju muškaraca i žena i da ukaže na opasnosti koje sadrži ustavni dokument po prava žena i ravnopravnost polova.
Mesto koje ce u Ustavnoj povelji biti dato ženama i principu ravnopravnosti polova je odlučujuce za izgradnju jedne drukčije, socijalne Evrope u kojoj ce vrednosti solidarnosti i kooperacije zameniti konkurenciju i trku za profitom. Samo socijalna Evropa u kojoj ce fundamentalna prava i javne službe biti prioritetne u odnosu na jedinstveno tržište, moci ce da garantuje stečena prava žena, da učini korak napred u poštovanju jednakosti izmedju polova i da obezbedi usaglašavanje propisa o pravima žena prema najvišim dostignutim standardima. Dakle, da obezbedi harmonizaciju na više (a ne na niže) u svim zemljama članicama. Da bismo izgradili takvu Evropu neophodno je da svi, a posebno žene, kažu „Ne“ toj ustavnoj povelji.

Prema pristalicama Evropske ustavne povelje ovaj dokument predstavlja šansu za žene. Taj stav, medjutim, ne odoleva suočavanju sa činjenicama.
Ko može da veruje u jednakost šansi za žene kada se vidi kako se konkretno sprovode u delo evropske direktive? U ime imperativa ravnopravnosti polova nocni rad je, na primer, proširen i na žene mada bi društveni napredak nalagao da se taj rad zabrani za sve i da se dopusti samo u slučaju kada to nalaže zajednički interes. Princip ravnopravnosti muškaraca i žena koji sprovode evropske liberalne politike je ravnopravnost na dole, tj. izjednačavanje svih prema najnižim standardima. I upravo takva politika je sada potvrdjena u Ustavnoj povelji.
Daleko od toga da predstavlja napredak u pogledu ženskih prava , u njoj se, naprotiv, nalaze ozbiljne pretnje ukidanju nekih prava prava. Ona ne sadrži nijedno novo pravo u odnosu na ugovore i direktive koji su vec na snazi. Naprotiv, neka osnovna ženska prava su iz ovog dokumenta odsutna a u pogledu nekih je načinjen korak unazad. Povelja o osnovnim pravima (drugi deo povelje) je nedovoljna; njen pravni domašaj je ograničen. Ravnopravnost izmedju muškaraca i žena nije priznata kao vrednost na kojoj se zasniva Unija, tj. nije vrednost u istom rangu kao demokratija ili ljudsko dostojanstvo. Ravnopravnost polova postoji kao cilj Evropske unije ali u nedostatku bilo kakvog instrumentarijuma koji bi obezbedjivao njegovu konkretizacuju, svodi se na izjavu o namerama. Konačno, i to je najvažnije, liberalna doktrina na kojoj počiva Evropska ustavna povelja sama po sebi predstavlja atak na ženska prava. Ona programira socijalno nazadovanje, privatizaciju javnih usluga, pojačano raslojavanje i intenziviranje prekarizacije koja uglavnom pogadja žene. Koncept ravnopravnosti muškaraca i žena koji primenjuje Evropska strategija zapošljavanja je stavljen u službu liberalizma. Njome se opravdava sve veca fleksibilnost na tržištu rada.

1. Ozbiljni propusti
Ustavna Povelja o osnovnim pravima predvidja da prava „moraju biti tumačena u skladu sa nacionalnim tradicijama“ (II-112-4) i da „nacionalna zakonodavstva moraju u potpunosti biti poštovana“ (II-112-5). To drugim rečima znači da Povelja o osnovnim pravima nije obavezujuca. Ona ne uvodi nijedno novo pravo kojim bi se poboljšao položaj žena, neka fundamentalna prava su izostavljena, a u pogledu nekih, vec postojecih prava, napravljen je korak unazad. Konačno, opstanak nekih prava je ugrožen jer su verske zajednice priznate kao legitimni sagovornici.

A. Prava koja su izostavljena
- Pravo na kontracepciju, abortus i seksualnu orijentaciju
Pravo na raspolaganje sopstvenim telom i sopstvenom reproduktivnom sposobnošcu (pravo na kontracepciju i pravo na abortus) spadaju u fundamentalna prava. Medjutim, ta prava se u Ustavnoj povelji ne pominju. U nekim zemljama Evropske unije kao što su Portugalija, Irska, Poljska, Malta, Kipar - abortus je zabranjen. Navodno je uključivanje prava na abortus u Ustavnu povelju nemoguce jer Unija ne može da namece zemljama članicama prava koja ove nisu predvidele svojim nacionalnim zakonodavstvima. Povelja, dakle, nema obavezujucu snagu. Ali je u tom slučaju trebalo postaviti bar kao cilj uskladjivanje nacionalnih zakonodavstava sa vec dostignutim najvišim standardima.
Pravo na izbor seksualne orijentacije takodje nije predvidjeno. Diskriminacija zasnovana na seksualnoj orijentaciji je eksplicitno zabranjena (clan II-81) ali to nije dovoljno: zabrana diskriminacije nije - pravno gledano - isto što i ustanovljeno i potvrdjeno pravo na slobodu seksualne orijentacije. Drugim rečima zabrana diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije ne može da zameni potvrdu prava na izbor seksualne orijentacije. Ovo utoliko pre što je diskriminaciju veoma teško dokazivati.

- Pravo na život bez nasilja
Ovo elementarno pravo tekodje nije predvidjeno.

- Pravo na razvod
Pravo na brak i stvaranje porodice su prava zagarantovana članom II-69 ali pravo na razvod nije zagarantovano.

- Pravo na paritetno predstavljanje
Princip reprezentativne demokratije, definisan u članu I-46 ne predvidja uravnoteženo predstavljanje muškaraca i žena. Ovaj član bi morao da precizira da demokratija ne može biti reprezentativna ukoliko ne obezbedjuje paritet izmedju muškaraca i žena i to na svim nivoima donošenja ekonomskih i političkih odluka. Treba podsetiti da je organ koji je izradio tekst Evropske ustavne povelje bio sastavljen isključivo od muškaraca.

- Gradjanska prava rezidenata
Definicija gradjanskih prava Evropske unije morala bi da se proširi na rezidente (muškarce i žene) u pogledu socijalnih prava i prava definisanih u članovima II-99 i II-106. Prvo, to su pravo da se bira i da se bude biran, (drugim rečima da se ima biračko pravo i da se može biti kandidat na raznim izbornim listama) i drugo, pravo na slobodno kretanje po teritoriji Unije. Ovo drugo pravo je posebno važno za žene, jer su prava žena imigranata iz nekih zemalja često zavisna od njihovog bračnog statusa a one podvrgnute opresivnim tradicijama zemalja iz kojih dolaze.

- Pravo na azil
Pravo na azil definisano u članu II-78 bi trebalo da bude priznato i iz razloga nasilja, represije ili proganjanja koja podnose žene zbog svoje seksualne orijentacije ili jednostavno zbog svog pola.

- Odsustvo zabrane sex trafikinga
Član II-65 koji zabranjuje ropstvo i prinudan rad ne pominje izričito trgovinu i trafiking u cilju organizovanja prostitucije. Treba imati u vidu da je prostitucija postala potencijalno vrlo profitabilno tržište a pružanje seksualnih usluga se praktično izjednačilo sa pružanjem bilo koje druge usluge. Telo je postalo roba kao svaka druga. Opasnost leži u činjenici da je Evropskom ustavnom poveljom izričito zabranjeno sprečavanje slobode kretanja kapitala (članovi III-156 i 157) čime je onemogucena kotrola pranja novca koji potiče od trgovine ljudima i od prostitucije u poreskim rajevima. Pritom treba napomenuti da je jedan od najznačajnijih poreskih rajeva Luksemburg, dakle zemlja članica Evropske Unije.

B. Prava u pogledu kojih je napravljen korak unazad

- Pravo na rad
Evropska ustavna povelja priznaje svim ljudima „pravo da rade“ i „slobodu da traže posao“ (član II-75). Ali to nije isto što i pravo na rad. Konstatovati da gradjani imaju pravo da rade ništa ne znači. U pitanju je korak unazad jer je pravo na rad zapisano u Deklaraciji o ljudskim pravima iz 1948, podrazumevalo obavezu društva da vodi takvu politiku koja ce omoguciti svakom gradjaninu da nadje posao i da radi. Mada je u Evropskoj uniji prosečna stopa nezaposlenosti 9% (Eurostat avgust 2004) a prosečna stopa nezaposlenosti žena za dva procentna poena veca od nezaposlenosti muškaraca, Ustavna povelja uopšte ne postavlja kao cilj smanjivanje stope nezaposlenosti. Reč nezaposlenost se u Ustavnoj povelji uopšte ne pominje. Nije potrebno podsecati da je placen posao uslov za nezavisnost žene.
Brisanje prava na rad, odsustvo smanjivanja nezaposlenosti kao cilja zemalja članica, odsustvo normi o minimumu kvaliteta posla – nisu slučajni propusti: ta prava su jednostavno nespojiva sa liberalnom logikom!

- Pravo na minimalnu platu, na penziju, na porodični dodatak
Pravo na minimalnu nadnicu, na penziju i na porodični dodatak, Ustavna povelja uopšte ne priznaje. To je takodje korak unazad u odnosu na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine u kojoj je zapisano da svaka osoba „ima pravo na životne uslove dovoljne kako bi mogla da se stara o sopstvenom zdravlju, da obezbedi prihvatljiv kvalitet života za sebe i svoju porodicu (...); da ima pravo na obezbedjenje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, invaliditeta, udovištva, starosti i u svim drugim slučajevima gubitka sposobnosti da sebi obezbedjuje sredstva za život“. Ne priznaje se pravo na minimalnu nadnicu, pa samim tim ni na minimalnu evropsku nadnicu (što bi, medjutim, bio preduslov stvaranja osecanja zajedništva svih Evropljana). Sva ta (izostavljena) prava pogadjaju u prvom redu žene koje su najbrojnije medju zaposlenima sa niskim platama, medju nezaposlenima, posebno medju nezaposlenima koji ne primaju naknadu kao i medju korisnicima socijalnih minimuma. Žene u Francuskoj predstavljaju 83% siromašnih radnika i penzionera čije penzije su ispod iznosa utvrdjenih kao minimum za pristojnu starost. Žene imigranti i samohrane majke su dodatno hendikapirane.Ukidanje prava na ova socijalna davanja nije slučajno, to je rezultat primene „velikih smernica ekonomske politike“ (član III-178). Te smernice namecu smanjivanje budžeta pa samim tim i izdvajanja iz budžeta za ove potrebe navodno da bi se postigao sledeci cilj: obezbediti da radnicima „bude finansijski poželjno da ostanu aktivni na tržištu rada“. Kao da neko bira da bude nezaposlen ili primalac pomoci.

C. Prava koja mogu biti ugrožena
Crkve i religiozne zajednice su priznate kao legitimni sagovornici (član I-52). Pošto je sloboda izražavanja, savesti i vere zagarantovana drugim odredbama, ovo priznavanje je nepotrebno i - vrlo opasno. Porast verskog integrizma , koji je uvek mizogin, predstavlja rastucu opasnost za vec stečena prava žena kao što su kontracepcija, abortus, sloboda seksualne orijentacije. Generalno gledano sve crkve, a posebno verski integristi, „teorijski“ objašnjavaju socijalne uloge muškaraca i žena, tj. „teorijski“ opravdavaju inferioran status žene sa svim posledicama koje to ima u pitanjima ravnopravnosti polova. Zato samo reafirmacija principa laicizma i njegovo dosledno sprovodjenje u svim institucijama i zakonima Evropske unije, mogu biti dovoljna garancija za odbranu prava žena ugroženih od strane crkve.

2. Ravnopravnost muškaraca i žena ne spada u fundamentalna prava na kojima se zasniva Evropska unija
Ravnopravnost muškaraca i žena se pominje u članu 1-2 koji nosi naslov „Vrednosti Unije“ ali ne spada u „vrednosti na kojima se Unija zasniva“. To konkretno znači da ne spada u kriterijume neophodne za pristup novih članica. Naime „vrednosti na kojima se Unija zasniva“ su izričito definisane prvom rečenicom ovog člana: “Unija se zasniva na vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije,...“. Ravnopravnost muškaraca i žena se nalazi tek u drugoj rečenici tog člana koji glasi: „Ove vrednosti su zajedničke državama članicama u društvu koje se odlikuje (...) ravnopravnošcu muškaraca i žena“. To je jedna prazna formulacija. Razlika u statusu dve rečenice je suštinska.
Nije slučajno što je Evropska ustavna povelja odbila da u potpunosti uključi ravnopravnost muškaraca i žena u vrednosti Evropske unije koje bi bile istog ranga kao i dostojanstvo, sloboda, demokratija. Dakle da ih uvrsti u „vrednosti na kojima se Unija zasniva“ kao što su to tražile brojne asocijacije. Ni zvanično tumačenje Ustavne povelje ne navodi ravnopravnost polova kao novu vrednost. Pristalice prihvatanja Evropske ustavne povelje na referendumu to brižljivo pecutkuju i prave se da smatraju kako ravnopravnost muškaraca i žena jeste vrednost Unije i kako se radi o odlučujucem napretku u tom pogledu.

3. Stav o ravnopravnosti muškaraca i žena u Evropskoj ustavnoj povelji je samo prazna ambalaža
Isticanje ravnopravnosti muškaraca i žena (član I-3) i zabrana diskriminacije (član II-8) su nesumnjivo hvale vredni ali tu nema ničeg novog. Sva ta prava i principi su vec predmet raznih evropskih direktiva i medjunarodnih konvencija. Vec postoji čitav jedan pravnički arsenal postepeno izgradjivan od 70-ih godina uporedo sa jačanjen ženskih zahteva. Medjutim, stvarnost nam govori da postoji ogroman jaz izmedju formalnih prava i stvarnih prava. Zato više nije dovoljno samo isticati principe. Ono što je danas potrebno to je preci na njihovo konkretno sprovodjenje. A to Evropska ustavna povelja ne omogucava.
Da je zaista postojala volja da se naprave konkretni pomaci u pitanjima ravnopravnosti polova - kao što je to naznačeno u ciljevima Povelje - onda bi se organima Evropske unije poverile konkretne nadležnosti u toj oblasti kao i odgovarajuci instrumenti za njihovo ostvarivanje. To, medjutim, nije slučaj. Tako, na primer, član III-124 samo oprezno naznacuje: „Ne povredjujuci ostale odredbe Ustavne povelje, a u granicama nadležnosti koje ta Povelja daje Uniji, jedan okvirni evropski zakon bi mogao da ustanovi mere neophodne kako bi se suzbijala svaka diskriminacija“. Pošto je potrebna jednoglasnost da bi se takve mere primenjivale, jasno je da nismo ni blizu toga da vidimo neke konkretne rezultate.
U Evropi sa 25 članova u kojoj je položaj žena veoma različit u različitim zemljama, Ustavna povelja koja bi zaista težila ostvarenju socijalnog napretka, predvidela bi put i način za harmonizaciju na više prava žena. Drugim rečima za ujednačavanje prava žena u svim zemljama članicama ravnajuci se prema najvišim dostignutim standardima. Minimum koji je trebalo predvideti to je uključivanje klauzule o nedozvoljenom nazadovanju ili ukidanju vec osvojenih prava. Ali upravo se suprotno dešava jer je svaka harmonizacija, tj. ujednačavanje u socijalnoj oblasti izričito zabranjeno (član III-210
Pritom je simptomatično je da se programira povecanje vojnih budžeta (član I-41-3) ali se ne predvidja nikakvo finansiranje programa Evropske unije čiji cilj bi bio da pospeši ostvarivanje ravnopravnosti polova.

4. U službi liberalne logike
Evropska ustavna povelja programira zaoštravanje sadašnje neoliberalne politike koja je uzrok
širenju siromaštva, prekarizacije i rada na odredjeno vreme - tri pojave koje pogadjaju prvenstveno žene. Tome treba dodati i sistematsko gašenje javnih službi.
Evropska strategija zapošljavanja – koja je uneta u Evropsku ustavnu povelju preko Smernica za zapošljavanje (član III-206) – u principu priznaje ravnopravnost muškaraca i žena ali je suštinski ispražnjena od svakog emancipatorskog sadržaja i faktički predstavlja instrument u službi liberalne logike: njome se daje legitimitet radu sa skracenim radnim vremnom i fleksibilnom radnom odnosu, proširivanju polja tržišnih aktivnosti koje generišu profit i degradiranju statusa svih zaposlenih.
Smanjivanje javnih izdataka (član III-194) podrazumeva smanjivanje budžeta za socijalnu zaštitu (znači dovodjenje u pitanje naknade nezaposlenima, socijalnih minimuma) kao i za zdravstvenu zaštitu (usled čega ce zdravstvene usluge postati skuplje a samim tim i manje dostupne).
Iskustvo govori da smanjivanje javnih službi ima za posledicu da na žene pada odgovornost za obavljanje poslova koje više ne obezbedjuje društvena zajednica ili ih više ne obezbedjuje po pristupačnim cenama. Trenutno se, recimo, u Francuskoj govori o zatvaranju državnih zabavišta.

- Žene kao potencijal radne snage
Evropska strategija zapošljavanja predvidja povecanje stope zaposlenosti kao jedan od ciljeva. Do 2010. u zemljama Unije trebalo bi da se postigne opšta stopa zaposlenosti od 70% a nešto niža, od 60%, kao stopa zaposlenosti žena. To zahteva dva objašnjenja.
Prvo se odnosi na izbor stope zaposlenosti kao indikatora za postizanje postavljenog cilja: on omogucava da se više ne govori o stopi nezaposlenosti. “Povecati stopu zaposlenosti“ prema formulaciji prihvacenoj u Evropskoj ustavnoj povelji znači „dostici visok nivo zaposlenosti“ (član III-205). Ta vešta formulacija navodi na pomisao da postoji čvrsta volja da se smanji nezaposlenost. To je, medjutim, daleko od stvarnosti.
Drugo objašnjenje se odnosi na koncepciju ravnopravnosti muškaraca i žena koju uspostavlja liberalna logika: ona je isključivo utilitaristička.
Podsticanje žena da udju na tržište rada nije rezultat želje da se ostvari ravnopravnost(u smislu postizanja finansijske autonomije) vec zato što je to korisno sa ekonomskog stanovišta. Konstatovano je da ukoliko nejednakost previše pogadja žene (slabije plate, plafonirane karijere, diskriminacija prilikom zapošljavanja...) onda one nisu stimulisane da se zapošljavaju. O tome dakle treba povesti računa. Evropska ustavna povelja (član III-214) ističe princip profesionalne jednakosti izmedju muškaraca i žena. Ali je jednakost u privatnoj sferi potpuno precutana: liberalna koncepcja jednakosti, „made in EU“, brižljivo se stara o tome da ne dovede u pitanje različite socijalne uloge koje su u korenu nejednakosti, koje dovode do toga da žene „rade“ redje nego muškarci. To uostalom objašnjava zašto je ciljna stopa zapošljavanja niže postavljena za žene nego za muškarce i zašto čak nije ni predvidjeno da se ta razlika smanjuje. Uprkos zahtevima feminističkih organizacija, pravična podela domaceg posla i roditeljskih obaveza je dovela do stvaranja koncepta „uravnotežavanje porodičnog i profesionalnog života“. Nepotrebno je reci da se taj koncept odnosi samo na žene. Na njima je da se snadju i istovremeno rade, staraju o deci, domacinstvu, itd.

- Visoka stopa zaposlenosti ne znači ukidanje nezaposlenosti
Stopa zaposlenosti je odnos izmedju broja osoba koje imaju neko zaposlenje i broja osoba u radnom dobu (i aktivnih i neaktivnih). Stopa nezaposlenosti je odnos izmedju broja osoba koje su nezaposlene i aktivne populacije (koja istovremeno obuhvata osobe koje imaju zaposlenje i one koje ne rade). Jasno je dakle da stopa zaposlenosti može da se povecava a da pritom stopa nezaposlenosti ostaje nepromenjena ukoliko osobe koje su dotle bile neaktivne (na primer žene) dobiju zaposlenje. Liberalna strategija se upravo sastoji u tome da se kombinuje povecanje broja zaposlenih uz održavanje stalnog broja nezaposlenih neophodnih da bi se vršio stalni pritisak na snižavanje uslova rada i nadnica. U kapitalističkom sistemu, naime, povecanje broja radnika je neophodno da bi se proizvodilo stalno sve više roba i usluga koje su izvor profita. U toj optici, žene postaju interesantan potencijal kako bi postale ta nova radna snaga.

- Velike reci ....za bedne poslove
Da bi se žene oslobodile poslova u domacinstvu i mogle da traže zaposlenje van kuce, neophodno je da bude rešen problem čuvanja dece, starih, bolesnih.... Liberalna strategija je to dobro uočila i u tome otkrila novu mogucnost za lukrativne poslove. Razume se, ne tako što bi proširila mrežu kvalitetnih javnih usluga sa kvalifikovanom radnom snagom koja ima odgovarajuci status, vec preko slabo kvalifikovanih poslova koji malo koštaju. Za ta nova zaposlenja imaju se u vidu žene i čak se razmatra mogucnost zapošljavanja imigrantkinja na tim poslovima, ojačavajuci tako koncentraciju ženske radne snage u sektoru usluga a time i nejednakost plata izmedju polova. Svesni da te profesije malo koga privlače zbog stresnog i slabo placenog posla, liberali izmišljaju nove nazive kao na primer „porodični inženjeri“ za kucne pomocnice, ne bi li ih tako „valorizovali“. Pritom zaboravljaju da ove zvučne nazive proprate vecim platama i povoljnijim granskim kolektivnim ugovorima koji su u ovom sektoru medju najnepovoljnijim.

- Skraceno radno vreme, fleksibilnost, prekarizacija
Rad sa skracenim radnim vremenom navodno odgovara potrebi „uskladjivanja porodičnih i profesionalnih obaveza“.To je vrlo zgodan izgovor da bi se maskiralo da je taj oblik rada pogodan pre svega za preduzeca a uvek nepovoljan za zaposlene. On je sinonim za „skracenu“ platu, „skracenu“ penziju i „skracenu“ naknadu za nezaposlene. Od ukupno zaposlenih sa skračenim radnim vremenom u Evropskoj uniji 81% su žene.
Da bi se „favorizovala bolja uskladjenost izmedju profesionalnog i porodičnog života, i izmedju fleksibilnosti i sigurnosti“ Evropska strategija zapošljavanja predlaže „diversifikaciju ugovora o radu u pogledu dužine radnog vremena“. Član III-203 Ustavne povelje govori o „promovisanju radne snage (...) sposobne da se adaptira“. Rad sa skracenim radnim vremenom, diversifikacija radnog vremena, označavaju gubljenje i samog pojma rada sa punim radnim vremenom i normi koje se za njega vezuju. Samim tim postaje teško odrediti i pojam prekovremenog rada što ima za posledicu neplacanje prekovremenih sati i potpunu fleksibilizaciju radnog odnosa. Argument o ravnopravnosti muškaraca i žena služi da se ove pojave legalizuju. Jedna nova direktiva o radnom vremenu koja je u pripremi, predvidja da se maksimalno nedeljno trajanje radnog vremena produži sa 48 na 60 sati i da se radni ugovori individualiziraju – na veliko zadovoljstvo udruženja poslodavaca. Da li treba podsecati da ofanziva koja se vodi u Francuskoj protiv 35 časovne radne nedelje treba navodno da odgovori na zahtev da se „radi više kako bi se zaradilo više“. Istovremeno se ne dopušta da nametnut rad sa skracenim radnim vremenom (gde se skraceno i zaradjuje) preraste u rad sa punim radnim vremenom (gde bi se više zaradjivalo). Smanjivanje radnog vremena za sve uz jednaku platu je bio i ostao feministički zahtev kako bi se omogucio bolji kvalitet života i ravnopravna podela porodičnih i radnih obaveza. A Evropska ustavna povelja predvidja upravo suprotno.

- Otvorena vrata za sve vrste „malih poslica“
Kada se kao cilj postavi povecanje stope zaposlenosti (član III-205) a da pritom nije jasno definisano šta se uopšte može smatrati poslom kao i koje minimalne norme u pogledu kvaliteta mora ispunjavati posao, onda je jasno koliki rizik to predstavlja.Time je širom otvorena mogucnost za poslodavce da nude nezaposlenima bilo kakve „poslice“. Obavezujuce norme u pogledu vrste i kvaliteta onoga što se može smatrati poslom, bile bi od prevashodne važnosti upravo za žene , koje su, kao što je pomenuto, u vecini medju zaposlenima sa niskim platama i nesigurnim zaposlenjima. Ali takve norme bi bile u suprotnosti sa politikom Evropske unije koja daje primat „konkurentnosti ekonomije“ u odnosu na „poboljšanje uslova rada i života radnika“ (član III-209). Taj primat dat konkurentnosti ce još više opravdati i ubrzati „socijalni damping“.
Evropska ustavna povelja kao cilj ističe „promovisanje radne snage sposobne za adaptaciju“ i istovremeno preporučuje „geografsku i profesionalnu mobilnost radnika“ (III-219), istraživača (III-249), studenata, nastavnika (III-282). To znači da liberalni model promoviše radnika i radnicu sa koferom u ruci koji bi trebalo da budu spremni da se stalno sele i rade tamo gde su socijalno zakonodavstvo i fisklani propisi najpovoljniji za kapital; da prihvataju ugovore o radu koji traju onoliko dugo koliko to odgovara poslodavcu. Nepotrebno je reci da ovaj model osim što je poguban za svako ljudsko bice, predstavlja i prepreku za uspostavljanje ravnopravnosti izmedju muškarca i žene i praktično onemogucava zajednički život para u kome su oba partnera zaposlena.

II EVROPSKA FEMINISTIČKA INICIJATIVA ZA „NE“ EVROPSKOJ USTAVNOJ POVELJI
Apel ženama i muškarcima Evrope

Bez garancije za osnovna prava nema buducnosti za Evropu.
Evropska ustavna povelja potvrdjuje patrijarhalnu i neoliberalnu orijentaciju evropske tvorevine; ona definitivno učvršcuje potcinjenost žena koje ce u još vecoj meri biti izložene siromaštvu, nezaposlenosti, nametnutom radu sa skracenim radnim vremenom, prekarizaciji, minimalnim ili nepostojecim penzijama, sve izraženijoj profesionalnoj diskriminaciji. Žene traže pravo na rad, sigurnost na radnom mestu i pravične nadnice.

Evropska ustavna povelja se zalaže za neograničenu konkurenciju, smanjivanje javnih usluga koje se odnose na socijalnu zaštitu, i prenos na porodicu odgovornosti koje je do sada imala država u tom pogledu. Nama je potrebna Evropa u kojoj ce se razvijati sve javne usluge a posebno one čiji cilj je briga o ljudima. Žene zahtevaju da socijalna i zdravstvena zaštita budu prioritetan sektor i da se preduzmu mere kako bi realno bilo moguce pomiriti porodičan i profesionalan život.

Evropska ustavna povelja predvidja plan zajedničke odbrane u saradnji sa NATO što bi imalo za posledicu da Evropa interveniše i podržava ratove u celom svetu. Ona poziva zemlje članice da više izdvajaju za vojne izdatke. Nama je potrebna demilitarizovana Evropa koja ce se posvetiti „socijalnom naoružavanju“. Žene traže evropsku politiku prevencije koja odbija rat kao način rešavanja medjunarodnih konflikata.

Evropska ustavna povelja priprema teren za Evropu-tvrdjavu koja sprečava slobodno kretanje ljudi, koja kažnjava, isključuje i odbacuje imigrante. Žene zahtevaju Evropu u kojoj je zagarantovano slobodno kretanje ljudi, koja u potpunosti priznaje gradjanska prava svim osobama koje žive na teritoriji EU i pravo na politički azil za žene žrtve seksualnog nasilja.

Evropska ustavna povelja se zalaže za bračnu zajednicu i osnivanje porodice ali potpuno precutkuje –osim nasilja u kuci- nasilje kome su žene izložene u društvu. Pošto odbija da se u svim zemljama članicama usklade propisi o kontracepciji, abortusu i razvodu u skladu sa najnaprednijim zakonodavstvima, ova Povelja je nosilac socijalnog nazadovanja.

Žene traže pravo na slobodno raspolaganje svojim telom i na slobodan izbor seksualne orijentacije. One zahtevaju da države članice priznaju nasilje muškaraca nad ženama kao problem svojih društava i da snose socijalni trošak koji to nasilje izaziva

Evropska ustavna povelja se zalaže za priznavanje evropskog religioznog nasledja ističuci značaj dijaloga sa crkvom. Ona time doprinosi da se princip laicizma izbaci iz evropskog pravnog okvira.Žene zahtevaju da laicizam bude zapisan kao osnovni princip u Ustavnoj povelji.

Uključivanje principa ravnopravnosti muškaraca i žena u poglavlje o „Vrednostima unije“ a ne u „Vrednosti na kojima se Unija zasniva“, ne garantuje da ce se to načelo sprovoditi u praksi. Osim toga, sprovodjenje u praksi je oteženo i činjenicom da je za prihvatanje mera neophodnih „da bi se borilo protiv diskriminacije na bazi vere, pola, rase, etničkog porekla ili seksualne orijentacije“ neophodna jednoglasnost.

Ženski zahtevi su u srcu borbe protiv liberalne globalizacije. Upravo zato što želimo demokratsku i solidarnu Evropu mi se protivimo sadašnjem razvoju dogadjaja. Glasati „Da“ na referendumu za usvajanje Evropske ustavne povelje bi pospešilo razvoj populističkih pokreta, verskog zatvaranja i ksenofobične ekstremne desnice koji su svi fundamentalno mizogini.

Do kraja 2005. Predlog evropske ustavne povelje koji su šefovi evropskih država usvojili juna 2004. ce biti predložen na ratifikaciju u 25 zemalja članica Unije.
Mobilišimo se kako bismo stvorili snažan evropski feministički pokret za odbacivanje te Povelje i radimo na stvaranju jedne drukčije Evrope, antipatrijarhalne, Evrope u kojoj se poštuju ekonomska i socijalna prava, laičke, miroljubive i antirasističke, Evrope ravnopravnih muškaraca i žena.
Inicijativa Evropske mreže Žene i moc.
ESF2004. Evropska supština za prava žena
ife-efi@noconstitution.org

III - POZIV NA MANIFESTACIJU POVODOM MEDJUNARODNOG DANA ŽENA
Poziv za novu feminističku borbu!

Borimo se jer želimo da odbranimo teško izvojevanu slobodu žene da raspolaže svojim telom; jer su ideje o univerzalnim pravima radikalno izmenile položaj žena koje su shvatile da pol ne mora da odredi sudbinu; jer je princip laicizma koji odatle proizlazi garancija za poštovanje ravnopravnosti polova; jer trenutno ne postoji važnija borba u cilju emancipacije žena od borbe protiv svih oblika religioznog zastranjivanja i mračnjaštva.

Danas, suočene sa novim opasnostima koje su se nadvile nad naše živote i naša prava, mi ne možemo više da ćutimo a da ne postanemo saučesnice. Zakon cutanja ima za posledicu da brojne žene, žrtve nasilja, žive u ponižavajucoj svakodnevici. Na one koje progovore, ukazuje se prstom. To se dešava u takozvanim „osetljivim naseljima“ mnogih gradova u Francuskoj ali i izvan tih naselja.U nekim zemljama takve žene ubijaju – to su tzv. „zločini zbog časti“. Jedan takav se nedavno dogodio u Nemačkoj.

Poštovanje drugih kultura uzima se kao izgovor da bi se mnogi oblici nasilja nad ženama okarakterisali kao „slobode“. Tako je univerzalni karakter ljudskih prava ispražnjen od svakog smisla i izvrnut da bi postao sredstvo za promovisanje prevazidjenih i arhaičnih običaja. Tako nasilje nad ženama dobija legitimitet ali i prevazidjeni običaji kao što su poligamija, prinudni brakovi, „obrezivanje“, zločini „zbog časti“. Brojne bilateralne konvencije koje je Francuska sklopila sa nekim zemljama čine od nje saučesnika u takvim politikama i takvoj praksi koja od žene pravi osobu pod starateljstvom i krši njena osnovna ljudska prava. Pod uticajem verskog integrizma, prava osvojena u emancipatorkoj borbi su ponovo ugrožena ukljucujuci tu i javnu sferu.

U celom svetu postoje žene i muškarci koji ustaju protiv tih arhaičnih vrednosti koje ih guše, doprinoseci tako svojom borbom za ravnopravnost polova stvaranju slobodnog i demokratskog društva. Vreme je da se pridružimo onima koji se bore za prava žena, ravnopravnost polova a protiv svih vrsta diskriminacije i nasilja. Ponavljamo da je laicizam nezobilazni element naše borbe protiv nasilja nad ženama i jedini princip koji pruža nadu za pravičniji i ravnopravniji svet.

Svesne našeg istorijskog duga prema onima koje su se pobunile kako bi omogucile ženama da im se priznaju njihova prava, odgovornost danas leži na svima nama, ženama i muškaracima, da ta prava budu poštovana u praksi. Ne zaboravimo da je sloboda koju uživaju žene najbolji barometar stepena demokratije jedne nacije. Mobilišimo se kako bi prava osvojena u feminističkim bitkama postala realnost za sve žene i sve muškarce.

Lista potpisnica: Mouvement Français du Planning Familial, Unsa-éducation, Mouvement Ni putes ni soumises, AIME, Algeriensemble, Fédération IFAFE, Magazine ELLE, CFL, UFAL, CLEF,Collectif femmes 92, Femmes médiatrices de Pantin, AIDES France, ATTAC France, Force Ouvričre, CFDT, Fédération des mutuelles de France, Association du manifeste des libertés, Femmes de Combs et d'ailleurs, MIVAFED, ARBP Paris 13éme, La PIE, SOS-Racisme, Préférences Magazine, Association suisse pour la Laďcité, FIDL, Association Culturelle Berbčre, Coordination des associations berbčres pour l'intégration et la laďcité, PRG 78, Lutte Ouvričre, Parti Socialiste, Cap 21,On est lŕ, Aujourd'hui Autrement, Union pour un mouvement Populaire, Forum Femmes Méditerranée de Marseille, Association P.E.R.E.C, Assemblée des femmes, Fédération nationale Solidarité Femmes, Femmes Contre les Intégrismes, Fédération Nationale des Maisons des Potes, Espace Simone de Beauvoir, CERF : Cercle d'étude de réformes féministes, Regard de femmes, SOS-homophobie, Collectif français des musulmans laďques, Comité Laďcité République, La Grande loge féminine de France, Hachomer Hatzaďr, Licra Vincennes, Planning familial 82, La Ligue de l'enseignement 56, PEP 56, Editions Thierry Magnier, Prochoix, 20 ans Barakat, Afghanistan Libre, Cybersolidaires, Journée de la femme.com, Citoyennes Maintenant, Du Côté des filles, Lutte contre l'Obscurantisme, Coordination Lesbienne en France, GISLE (Garges- Les-Gonesses), les Lascars (Pantin), Zyva, Norabasso, Association du Côté des Femmes de Cergy, Rassemblement Action Jeunesse (RAJ Algérie), 45 Niggaz, Asničres Quartiers libres, Les Oiseaux issus d'un Peuple (Epinay sur Seine), TOBOR (Evry), Women Living Under Muslim Law (WLUML), LICRA Bordeaux, Egale, Espoir ŕ La Conte (Carcassonne), Le Mouvement Républicain et Citoyen, Union des républicains radicaux (U2R), Act up 87, Nouveau Monde 87, Compagnie Miso,74 Montreuil, Les pénélopes,Union des étudiants juifs de France UEJF, La paix maintenant, Les Maghrébins laďques, B'nai B'rith France, la Ligue du droit des femmes, Confédération Etudiante, Coordination nationale de la gauche républicaine, Réseau Agir avec Elles : AFAVO (Association des femmes africaines du Val d'Oise), ASFAD (Association de solidarité avec les femmes algériennes démocrates), CAMS (Commission pour l'Abolition des Mutilations Sexuelles), Collectif de Solidarité aux Mčres d'Enfants Enlevés, Elele (Migrations et cultures de Turquie), FIA/ISM (Femmes Inter-Associations), GAMS (Groupe pour l'abolition des mutilations sexuelles et autres pratiques traditionnelles néfastes ŕ la santé des femmes et des enfants), Voix de Femmes, Voix d'Elles Rebelles, Grand Orient de France, Laďcité Ecologie Association...
**************************

Na Medjunarodni dan žena, 8. marta 2005, održan je Drugi svetski marš žena protiv siromaštva, nasilja i neoliberalizma. Svetski Marš Žena i Nacionalno okupljanje za prava žena su tog dana na ulicama Pariza izneli svoje zahteve.

- Od 3,4 miliona siromašnih radnika/ca koliko ih ima u Francuskoj, 80% su žene;
- Sva socijalna prava se smanjuju;
- Žene najčešce same snose emotivne, vaspitne i materijalne obaveze roditeljstva;
- Oživljavanje religioznih pravila odredjenih nacionalnih grupa kao i ideja ekstremne desnice, ugrožavaju prava žena.

CILJ NAŠEG MARŠA JE SLEDECI:
- Mogucnost dostojnog zaposlenja sa dostojnim platama, bez diskriminacije;
- Uvodjenje kvalitetnih javnih službi u oblasti zdravstva, obrazovanja, brige o deci - dostupnih svima;
- Pristojan stan sa prihvatljivom stanarinom za sve, uključujuci i najsiromašnije;
- Više centara za prijem i smeštaj žena koje su izložene muškom nasilju, ugovorenim brakovima, seksualnom unakazivanju....;
- Garantovano pravo na abortus;
- Poštovanje principa laicizma;
- Seksualno vaspitanje u školi za devojčice i dečake od najranijeg uzrasta;
- Efikasnu politiku prevencije SIDE;
- Ukidanje bilateralnih državnih sporazuma kojima se poništava sloboda žena (kao što je to slučaj sa Alžirskim porodičnim pravom);
- Solidarnost sa ženama celog sveta.

Mi, feministkinje, marširamo vec dugo da bismo ukazale na ugnjetavanje kome smo izložene kao žene, da bismo rekle NE muškoj dominaciji, eksploataciji, egoizmu i bezumnoj trci za profitom koja vodi ratovima, nasilju i nepravdi.Borimo se za jedan drugačiji svet, drugačiju Evropu u kojoj ce RAZLIKE, DOSTOJANSTVO, RAVNOPRAVNOST, SLOBODA, PRAVA svih žena i svih muškaraca biti poštovani.